Фестивал организује Нишки песнички круг у сарадњи са Народном библиотеком „Стеван Сремац“ - Ниш, а ове године се у организацију укључило и нишко друштво уметника „Слава“.

Објашњавајући како је Фестивал настао и како је почео, Мирослав Митковић НАМ, нишки песник, каже - "Будући да је у последње време врло често присутно карикирање, па чак и подсмевање народном говору, а сматрајући га за богатство које треба очувати, покренуо сам идеју о расписивању и одржавању фестивала на дијалекту.

У сарадњи са осталим члановима Нишког песничког круга, пре свега Мињом Илијевом и Зораном Вучићем, ова идеја је реализована први пут 2012. године, без икаквих материјалних средстава, искључиво захваљујући нашем ентузијазму. Били смо свесни да је неопходно да почнемо и покажемо неке резултате да би уверили јавност у значај ове идеје и спремности да је реализујемо.

За ту, прву годину, захвални смо биоскопу „Купина“ који нам је бесплатно уступио  салу како би смо одржали програм у лепом простору. За три године верујем да смо постигли, пре свега, одрживост фестивала, који више није заснован на ентузијазму. Од прошле године Народна библиотека „Стеван Сремац“ у Нишу је партнер Нишком песничком кругу у организацији фестивала, што даје посебан значај догађају.

Поред Народне библиотеке, такође од прошле године, организацију фестивала је подржала и помогла и Градска Општина Медијана. Својим учешћен манифестацију су подржали и многи појединци, тако што су волонтерски потпомогли рад или помогли одређеним материјалним средствима (нпр. уступањем експоната за изложбе, учествовањем у раду жирија, у програму...). Ту су и учесници у музичком програму, као и спонзори освежења, ове године Јагодинска пивара.

Имајући у виду околности у услове под којима је Фестивал настао, јасно је да су прве године радови стизали од песника које организатори лично познају. Па опет, и те године већ је било  и учесника који пишу на чакавском, кајкавском... А квалитет приспелих радова је био био на завидном нивоу. С временом се   повећавао број учесника на конкурсу, али је био увек отприлике једнак број квалитетних песама, одабраних за учествовање на самој завршној приредби. Одабир и рангирање радова је у искључивој надлежности жирија и резултати се саопштавају на самој приредби.

Одјеци Фестивала поезије на дијалекту

Одјеци Фестивала поезије на дијалекту су и допринели да он постане традиционалан. У самом Нишу Фестивал је медијски пропраћен, као и на југу и истоку Србије, каже за ,,Кућу добрих вести” Митковић.

Западно и северно је мање присутан у медијима и ту видимо место за даљи рад на његовој популаризацији. Значајно је да је и дијаспора реативно упозната са нашим активностима. Тако смо сваке године имали и учеснике и госте из дијаспоре.

Награђени и похваљени, а следи и зборник

Ове године су награђени и похваљени и песници који живе у Чешкој и Италији, а гости фестивала су били из Америке (Чикаго), Немачке (Франкфурт на Мајни) и Аустралије (Мелбурн). Планирамо да за даљи рад, пре свега, покушамо да обезбедимо новчана средства, што би омогућило квалитетнији програм.

Уколико буде могуће, а верујемо да хоће, већ до следећег фестивала објавићемо зборник са свих до сада одржаних. Такође планирамо и покретање округлог стола са темама везаним за народни говор уз учешће еминентних лингвиста на њему.  

За све то, ипак, неопходна су новчана средства како би смо могли да макар надокнадимо путне трошкове учесницима. У том циљу конкурисаћемо пројектом  код Министарства за културу Србије, града Ниша и ГО Медијана.

Потрудићемо се за веће присуство у медијима који покривају целу Србију, како би се више чуло за Фестивал и у крајевима који за сада нису довољно упознати. Приоритет је зборник, како би смо забележили и сачували до сада приспеле радове.

Победник овогодишњег Фестивала је Ивица Трајковић из Бујановца, песмом

АЗГН-ГЛАВА И КУМРИЈА

Паша га немаше,
не беше ни пашиница туј,
толко она,
ћерка њина,
с убавуњу
како кумрија,
сас глас
како славуј.

„Дође ли,
не ли те некој од људи виде?”

Прозбори,
сас уплашен,
забринут глас,
ама,
онакој устрептало,
нежно,
како што по ноћ
поје славуј.

Оћута,
пред њума,
облечену у ћеџерму,
свилену кошуљку и димије
поред отоман, туј. . .

Она ђеџерму скина,
ја држ за кошуљку,
за димије. . .

Hа стамболку се смокву
џанарикин трн калеми!
А, време паднало у невреме,
невера на веру,
ђурђевак на булку,
младос’ рујна –
пупољци набубрели!
На стамболку се смокву
џанарикин трн калеми.

Оф, аман!
Пред сам гу пролет одадоше. . .

Негде око Прочку,
кд се и пиле сас гору прашта,
дошли на једек-коњи нагиздени
аге и бегови
с гочобије,
сас зурлаши,
три дна адети били,
три дна шенлучили. . .

И, одвели гу!

У Стамбол.

Ја,
за тој несам знаја,
три дна у лов сам бија
три дна с јолдаши ловија.

Кој знаје,
но, белћим би,
да несам тд у плајну бија
с’г чаршија нашироко зборила
како је ловац због кумрију
азгн главу своју изгубија.

Беше тој време па прође,
вера промава неверу,
цвтеше па прецвтеше
ђурђевак и булка,
беше слатка љубав,
останаше дертови големи,
море,
на стамболку се смокву
џанарикин трн не калеми.

Извор: Кућа добрих вести