A+ A A-

Изложба Бугарски градови - древност која живи

Оцените овај чланак
(1 Глас)

izlozbaБЕОГРАД - Као још један корак ка зближавању Србије и Бугарске, њихових култура и градова, на Калемегданском шеталишту у Београду до 30. јуна отворена је изложба фотографија „Бугарски градови – древност која живи“.

Амбасадор Бугарске у Србији Ангел Димитров је на отварању изложбе, на којој је представљено 30 постера, рекао да су приказане фотографије само неколико бугарских градова одабраних као пример културне симбиозе која обогаћује бугарску градску свакодневицу и ствара привлачан, гостољубив амбијент који очекује да буде доживљен.
Амбасадор Димитров је рекао да је изложба скроман покушај да „у срцу Београда, у дивном парку изузетног културно-историјског споменика Београдске тврђаве, буду представљене не само фотографије бугарских градова и различите фасаде на којима је осликан карактер различитих епоха, него и једно културно стање – континуитет живота града, однос према историјском времену, његовом материјалном наслеђу. Зато што култура није само скуп доживљених вредности, циљева, понашања и пракси, него и однос. Однос према нама самима и према свету око нас“ , поручио је овај дипломата.

 

Бугарска земља древних култура   


Амбасадор је истакао да је Бугарска земља древних култура и међу најстаријим у Европи. Бугарска је „најстарија земља међу онима које никада нису мењале име, и међу малим бројем чији је државни почетак овде, на Балкану, историјски тачно одређен – 681. године. Иначе је бугарска државност старија,“ додао је амбасадор.

 


Амбасадор, који је доктор историјских наука и некадашњи археолог, рекао је да је Бугарска насељена још у праисторијско доба па је богата материјалним наслеђем свих епоха познатих на европском Југоистоку. „Миленијумска је историја и великог броја највећих бугарских градова. Историја највећих – Софије, Пловдива, Варне – почела је у праисторијско доба,“ казао је Димитров.
„У лику великог дела бугарских градова зидови тврђава, цркве, позоришта и стадиони из Античке епохе или тврђаве и цркве из Средњих векова живе заједно са фасадама Модерног доба као доказ способности човека да – упркос историјским преокретима -  сачува живу везу између прошлости и садашњости,“ навео је даље амбасадор.
Амбасадор је, међутим, приметио да је у Бугарској после најезде Османлијског царства порушен већи део објеката саграђених током Антике и Средњег века. „То чини оно што је остало још више вреднијим, при чему се не занемарује и најзначајније саграђено за време османске владавине,“ закључио је амбасадор Димитров.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 10 јун 2014 09:52
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани