Иза сервиса МачкаПас стоји поменути брачни пар из Русије који од новембра 2022. године живи у Суботици. Христина је професионална фотографкиња са више од 15 година искуства и у Србији ради као регистрована предузетница, док Александар ради као веб програмер.

Њихова знања већ су спојена кроз комерцијални пројекат ЛакоТермин, сервис за онлајн заказивање намењен малим бизнисима и стручњацима који раде са клијентима. МачкаПас је, међутим, настао из другачијег мотива, као начин да исто техничко, дизајнерско и комуникационо искуство искористе за један друштвено-користан пројекат.

Идеја се није родила из једног конкретног случаја, већ из стотина сличних ситуација: објава о изгубљеној или напуштеној животињи у Вајбер и Фејсбук групама које за неколико сати нестану испод нових порука. Уместо још једне групе или профила, поменути пар је желео централизовано место на којем оглас остаје видљив док животиња не буде пронађена или збринута.

У интервјуу са Христином који следи у наставку текста, биће речи о настанку и развоју платформе као и о плановима које она и Александар имају када је реч о унапређењу и будућности овог корисног сервиса.

Од непрегледног фида до структуриране претраге

Током развоја платформе, разговори са волонтерима показали су им да проблем није само у видљивости огласа. Велики део свакодневног рада одлази на логистику, тачније проналажење превоза до ветеринара, привременог смештаја, особе која може да фотографише животињу или некога ко је спреман да помогне на свега неколико дана.

Како нам је Христина открила, додатни проблем била је језичка баријера:

У Србији живи велики број странаца који желе да удоме животињу или да се укључе у помоћ, али често не разумеју објаве у локалним групама. Због тога МачкаПас има аутоматски превод на српски, енглески и руски. Схватили смо да заједници не фали емпатија ни жеља да помогне, већ централизовано, прегледно место где оглас неће нестати док год животиња не буде на сигурном.

Управо ту Христина и Александар виде главну разлику у односу на Фејсбук и Инстаграм. Друштвене мреже могу брзо да прошире информацију, али нису направљене за систематичну претрагу и дугорочно чување огласа. На МачкаПас платформи огласи могу да се филтрирају према граду и врсти животиње, имају јасно структуриране податке и не зависе од тога шта ће алгоритам тог дана приказати кориснику.

Важан део тог приступа је и индексирање огласа на Гуглу, па неко ко претражује, на пример, удомљавање пса у Београду може директно да дође до релевантног огласа. Христина објашњава да је још конкретнији алат претрага по броју микрочипа, замишљена као веза између јединственог идентификатора животиње, огласа о нестанку и контакта власника:

Када неко пронађе пса или мачку и одведе је код ветеринара или волонтера са читачем чипова, довољно је да тај број укуца у претрагу на сервису МачкаПас. Ако се број поклапа са огласом у нашој бази, проналазач одмах добија контакт власника. То скраћује потрагу са неколико дана на дословно пар секунди.

Микро-волонтирање као следећи слој платформе

Амбиција поменутог сервиса није ограничена само на повезивање животиње са будућим власником. Христина и Александар желе да сервис временом постане инфраструктура за људе који могу да помогну на различите начине, чак и када нису у могућности да удоме или привремено сместе животињу.

У одељку „Волонтерство“ корисници зато могу да означе да ли могу да обезбеде превоз, фотографисање, шетњу, привремену помоћ или неки други вид подршке. „Идеја је да се формира локална мрежа људи који имају различите ресурсе и мало слободног времена, али заједничку жељу да се укључе“, истиче Христина и додаје:

Свесни смо да нема свако услове да усвоји животињу или да је узме на привремени смештај, али многи желе да помогну на други начин, неко има ауто и слободно време, неко се бави фотографијом, а неко може да донира храну.

Примарни циљ овог сервиса је помоћ животињама, а не монетизација у будућности. Идеја је да МачкаПас.рс увек буде бесплатан.

За мали тим који све ради сам, таква амбиција истовремено значи и врло практична ограничења. Највећи изазови тренутно су време, ширење свести о платформи и модерација. Без плаћеног маркетинга, МачкаПас се ослања на препоруке заједнице, медије и принцип „од уста до уста“, док сваки оглас пролази ручну проверу.

Ако корисник накнадно измени оглас, он се аутоматски враћа на поновну модерацију како би се смањио простор за злоупотребе. Брачни пар из Русије зато намерно избегава да платформу затрпа функцијама само зато што могу да их направе. Развој, како објашњава Христина, покушавају да воде корак по корак, ослушкујући шта заједници заиста треба:

Изазов је и одупрети се жељи да одмах убацимо све функције које нам падну на памет, већ слушамо заједницу и развијамо опције корак по корак.

Једна граница, ипак, за њих није отворена за преговоре: на сервису нема комерцијалне продаје ни узгоја животиња. Пројекат тренутно финансирају из сопствених средстава и немају дефинисан модел монетизације. Христина нам открива више детаља:

Могућност донација или огласа у будућности остављамо отвореним само као начин да покријемо трошкове сервера и одржавања уколико број корисника значајно порасте. Шта год да се деси, платформа ће за све кориснике остати потпуно бесплатна заувек. Примарни циљ нам је помоћ животињама, а не зарада.

Због тога се и њихова дефиниција успеха не везује за класичне пословне метрике. Сарадња са ветеринарима, азилима и прихватилиштима била би важан корак, али још већи сигнал био би тренутак у којем људи, када пронађу или изгубе животињу, прво помисле на МачкаПас, а тек онда на десетине различитих група и профила.

„Највећа награда за нас би била да сервис МачкаПас постане прва, природна асоцијација свима у Србији, и грађанима и ветеринарима и азилима, када треба збринути, пронаћи или удомити животињу. Тренутак у ком знамо да је захваљујући нашем алату стотине животиња на сигурном и у топлом дому, за нас је једина права мера успеха“, закључила је на крају Христина.

Ако желиш, могу и да задржим латиничне називе брендова и друштвених мрежа, а да само остатак текста буде на ћирилици.

Извор: Нетокрација