Од имена позајмљеног од човека који је живео пре готово 350 година и будућег гитаристе Black Sabbatha, преко Grammyja који је разљутио металце, па све до лососа и једне сасвим случајно одабране флауте: ово је Jethro Tull из мало другачијег угла.

Jethro Tull заправо није био музичар

Прави Jethro Tull био је енглески пољопривредни пионир рођен 1674. године, познат по унапређењу сејалице и метода обраде земље. Име је бенду предложио агент који је студирао историју. Још је бољи разлог због којег су уопште стално мењали имена: Ian Anderson признаје да су у почетку били толико лоши да су се по клубовима представљали под различитим именима како би их власници поново ангажовали. Управо у недељи када су наступали као Jethro Tull добили су стални термин у лондонском Marquee Clubу. Име је очигледно остало.

Ian Anderson је гитару заменио флаутом јер није желео да буде још један лош Eric Clapton

Данас је готово немогуће замислити Jethro Tull без флауте, али Andersonов први инструмент била је гитара. У лето 1967. свој Fender Stratocaster однео је у продавницу музичке опреме и заменио га, између осталог, за студентску флауту Selmer Gold Seal. Објашњење је било савршено једноставно: схватио је да никада неће бити Eric Clapton, а Clapton барем није свирао флауту.

А флауту заправо никада није формално учио да свира

Још луђе: човек који је практично претворио флауту у рок инструмент био је самоук. Anderson је својевремено испричао да, када је добио прву флауту, у почетку није знао чак ни како се правилно раставља. Био је уверен да ће му требати десетак минута да научи да је свира. Није баш ишло толико брзо, али наводно је већ трећег дана успевао да одсвира „Green Onions“. Остало је историја.

Гитариста Black Sabbatha накратко је био члан Jethro Tulla

Након одласка оригиналног гитаристе Micka Abrahamsa крајем 1968, Jethro Tullu накратко се придружио Tony Iommi, човек који ће убрзо основати Black Sabbath и практично помоћи да се измисли heavy metal. С Tullом се појавио у легендарном ТВ спектаклу The Rolling Stones Rock and Roll Circus, заједно са Stonesима, The Who, Johnom Lennonom, Ericom Claptonom и другим великанима. Iommi се убрзо вратио својим колегама у Birmingham. С ове дистанце може се закључити да је и за Jethro Tull и за Black Sabbath тако вероватно било најбоље.

Победили су Metallicu на Grammyjima у категорији за метал

Једна од најславнијих Grammy контроверзи догодила се 1989. године. У тада новој категорији Best Hard Rock/Metal Performance очекивало се да ће победити Metallica са албумом „...And Justice for All“. Grammy је, међутим, отишао Jethro Tullu за „Crest of a Knave“. Уз Metallicu су били номиновани и AC/DC, Jane's Addiction и Iggy Pop. Резултат је изазвао неверицу, а прича је деценијама остала део рок фолклора. Grammy је већ следеће године хард рок и метал раздвојио у засебне категорије.

Њихов одговор на целу Grammy аферу био је савршен

Након што су их многи исмевали због победе над Metallicom, Jethro Tull није улазио у велике расправе. Уместо тога објавили су оглас у Billboardу с легендарном поруком: „The flute is a heavy, metal instrument.“ Реално, тешко је смислити бољи одговор.

Један од њихових највећих албума заправо је настао као пародија

„Thick as a Brick“ из 1972. данас се сматра једним од класика прогресивног рока. Иронија је у томе што је Ian Anderson албум осмислио као својеврсну пародију претенциозних концептуалних албума. Направили су једну композицију дугу готово цео LP, а ауторство текстова приписали измишљеном осмогодишњем генијалцу Geraldu Bostocku. Шала је била толико добро изведена да је на крају постала једно од најцењенијих дела жанра који је требало да исмева.

А уз „Thick as a Brick“ добили сте и целе измишљене новине

Оригинално винилно издање није имало обичан омот. Било је дизајнирано као вишестрани локални лист The St. Cleve Chronicle & Linwell Advertiser, препун измишљених вести, огласа, спортских резултата и прича повезаних с Geralдом Bostockom. Другим речима, Jethro Tull није направио само концептуални албум који се ругао концептуалним албумима: направили су и целе лажне новине које су ишле уз њега.

Ian Anderson паралелно је с рок-звездом постао и озбиљан узгајивач лососа

Крајем седамдесетих Anderson је купио имање у Шкотској и заинтересовао се за тада још младу индустрију аквакултуре. Покренуо је узгој лососа, а посао се с временом озбиљно проширио – укључивао је више фарми, као и погон за прераду и димљење рибе, а према Andersonовим речима компаније су у једном тренутку запошљавале око 400 људи у шкотском Highlandsу. На крају је морао да одлучи жели ли да буде професионални музичар или пословни човек. Срећом по публику, закључио је да је ипак забавније свирати флауту него продавати рибу.

Свирали су у свемиру (буквално преко линка)

Астронауткиња Catherine Coleman 2011. године понела је флауту на Међународну свемирску станицу. На 50. годишњицу лета Јурија Гагарина одсвирала је дует с Andersonом – он с позорнице у Русији, а она у нултој гравитацији у орбити Земље.

„Дођите и видите чудо које траје“, изјавио је Goran Skrobonja на недавној трибини, и зато је грехота пропустити њихов концерт 11. септембра у Сава Центру, који ће обухватити различите фазе њихове готово шест деценија дуге каријере. Улазнице су доступне у седам категорија на сервису Efinity по ценама од 4.900 до 12.900 динара: обезбедите их на време! Концерт у загребачком Lisinskom, такође у организацији Hengtajm, одавно је распродат.

Улазнице је могуће набавити ОВДЕ.

Фејсбук евент опис догађаја ОВДЕ.

Извор: Кућа добрих вести