Филмови „Лептир“ Саре Стијовић и „Лаванда“ Матеје Раичковић, младих редитељки из Црне Горе, премијерно ће бити приказани у Србији на 19. Међународном фестивалу документарног филма Белдокс.
„Лептир“ ће бити на репертоару у оквиру селекције „Поветарац“ у суботу, 23. маја у 18.30 у Арт биоскопу Коларац.
Филм је настао у сарадњи са штићеницима Дома „Младост” у Бијелој, где ниједно дете по изласку није наставило школовање. Кроз рад на филму, њих 15 учило је о глуми и филмском процесу. „Филм постаје искрен сусрет са стварношћу, где лекција о филму прераста у лекцију о животу: љубав је једини пут“, наводи се у синопсису.
„Идентитети штићеника Дома морају остати анонимни, те сам у процес ушла са знањем да желим да правим филм о деци која морају остати „скривена“, а присутна. На другој страни, уласком у процес, знала сам шта не желим: нисам желела да експлоатишем животне приче и од њих направим филм који бележи искључиво трагедију. Колико сам знала да ће звучна слика доносити тежину, толико сам се трудила да слика доноси лакоћу постојања – ведрину, смех. Дати баланс двеју страна био је основна полазна тачка и крајња жеља“, навела је редитељка Сара Стијовић.
„Лаванда“ је на програму Белдокса у недељу, 24. маја у 15 часова у биоскопу Таквуд, а након пројекције биће одржан и разговор са екипом филма. Филм се приказује у оквиру селекције Специјалних пројекција.
Овај лични документарни филм прати редитељку Матеју Раичковић на путовању исцељења и поновног преузимања себе. Кроз интимне разговоре, породичне сусрете и тренутке рефлексије у природи, филм истражује теме рањивости, трауме, повезаности и унутрашње снаге. То је тиха и емотивна медитација о трансформацији и прихватању.
„У почетку нисам знала да ли желим да филм поделим са другима – то је био страх. Међутим, како је филм добијао форму, препознала сам његов исцељитељски потенцијал и схватила да сам спремна да своју причу поделим, како са блиским људима, тако и са широм публиком“, навела је редитељка Матеја Раичковић. „Веома ми је било битно да, кад људи погледају филм, не виде само жртву сексуалног насиља. Желела сам да прикажем да нас не дефинишу лоше ствари које су нам се десиле и да можемо да се издигнемо из њих“, истакла је Матеја Раичковић.
Извор: Кућа добрих вести
