Ова публикација, која обухвата избор извештаја и анализа насталих у периоду од 1978. до 1982. године, када је Зупан боравио у Алжиру као дописник Танјуга, представља изузетно вредан корпус текстова који данас добијају ново значење.

Књига је настала као резултат вишемесечног, заправо вишегодишњег рада Друштво пријатеља Алжира и АДЛИГАТ, који су, заједно са аутором, радили на дигитализацији, избору текстова и фотографија, као и на њиховој редакцији и припреми за штампу. Сам процес припреме публикације указује на свест о значају очувања новинарске грађе као историјског извора.

Вече је отворено обраћањем Његове Екселенције Фатах Махраз, амбасадора Народне Демократске Републике Алжир у Републици Србији, који је нагласио историјску дубину односа две земље. У свом говору подсетио је на улогу Југославије у борби алжирског народа за независност и истакао значај објективног новинарског сведочења:

„Желим да изразим искрену захвалност аутору који је, у времену великих изазова, успео да пренесе стварну слику Алжира. Његово извештавање није било само професионално, већ и дубоко разумевајуће за друштвене процесе кроз које је наша земља пролазила", рекао је Махраз.

О књизи је говорио њен рецензент, социјални антрополог и археолог Кристијан Обшуст, који је посебно нагласио њену методолошку и историјску вредност. Он је указао да публикација превазилази оквире класичне збирке новинских текстова: „Ова књига није пука хроника, већ корпус извора првог реда. Она нам омогућава да разумемо Алжир у тренутку његове трансформације – из револуционарног покрета у институционализовану државу. Управо та напетост између идеала револуције и реалности државе представља њену највећу вредност", навеоје Обшуст.

Обшуст је додатно истакао да Зупанови текстови имају двоструку природу – истовремено су новинарски извештаји и својеврсна политичка мемоаристика: „Они сведоче не само о Алжиру, већ и о начину на који је једна несврстана земља, попут Југославије, посматрала свет у условима Хладног рата.“

Посебан осврт на књижевне и стилске вредности дала је професорка књижевности Светлана Градинац, која је анализирала језик и наратив Зупанових текстова, истичући њихову пријемчивост и документарну снагу. У свом излагању она је цитирала делове књиге, указујући на живост описа: „Зупан не пише само као новинар – он бележи атмосферу, људе, улице, разговоре. Његов Алжир није апстрактан политички појам, већ жива стварност.“

Председник Друштво пријатеља Алжира, Марко Јелић, нагласио је значај ове публикације у ширем контексту односа Србије и Алжира: „Ово је осмо издање у нашој издавачкој делатности и једно од најзначајнијих. Алжир је данас највећа држава Африке и важан партнер Србије. Ова књига нам помаже да разумемо не само његову прошлост, већ и садашњост", навео је Јелић.

Он је подсетио да односи између две земље нису били само дипломатски, већ и суштински, засновани на заједничким искуствима деколонизације и тражења сопственог пута у међународним односима.

У завршници вечери, присутнима се обратио и сам аутор, Душан Зупан, који је изнео лични осврт на време проведено у Алжиру и на значај теме којом се бавио. „Ова књига има и историјску димензију, јер говори о догађајима од пре више од четири деценије. Али, многи од тих проблема су и данас актуелни. Алжир је уложио огромне напоре да их реши, али процеси развоја никада нису једноставни", рекао је Зупан.

Зупан је посебно указао на значај алжирске дипломатије и потребу економске трансформације.

„Алжир има снажну дипломатску традицију, али његова привреда и даље у великој мери зависи од нафте и гаса. Диверзификација је кључна за његову будућност", додао је он. 

Он је такође нагласио потребу за обновом и јачањем сарадње између Србије и Алжира.  „Постоји велики простор за сарадњу – у привреди, туризму, култури и спорту. То је пријатељство које треба неговати", рекао је Зупан.

Посебан сегмент вечери био је посвећен читању одломака из књиге, које је интерпретирала новинарка Гордана Рафаел, чиме је публици омогућено да непосредно осети атмосферу Зупанових текстова.

Сама књига „Алжир – од револуције до еволуције“ представља, у ширем смислу, сведочанство о једном историјском прелазу. Централна тематска оса публикације јесте трансформација Алжира – од револуционарног субјекта ка институционализованој држави. У Зупановим текстовима Алжир се појављује као друштво у процесу, као простор у којем се преплићу наслеђе антиколонијалне борбе и изазови изградње модерне државе.

Посебно је значајно што аутор избегава поједностављене представе. Он не идеализује револуцију, већ показује њене унутрашње противречности и изазове. Политички актери попут Ахмед Бен Бела, Хуари Бумедијен и Шадли Бенџедид у његовим текстовима нису само историјске личности, већ носиоци дубљих структурних процеса.

Зупан посебну пажњу посвећује и међународном контексту, укључујући питања као што су односи у оквиру Покрета несврстаних, као и регионалне тензије, попут проблема Западна Сахара. У том смислу, његови текстови представљају драгоцен извор за разумевање глобалних односа током Хладног рата.

Једна од главних вредности књиге лежи у томе што она поставља важно питање: може ли новинарски текст бити историјски извор? Одговор који се намеће кроз Зупанов рад јесте – може, али само ако се чита у контексту времена у којем је настао. Управо та „писања у реалном времену“ дају текстовима аутентичност и снагу.

Истовремено, књига представља и сведочанство о Танјугу као институцији, чији су дописници са различитих страна света давали значајан допринос разумевању међународних односа. Кроз Зупанове текстове види се и слика Југославије – не идеализоване, већ реалне, са свим својим потенцијалима и ограничењима.

Промоција у Београду показала је да ова књига није само поглед у прошлост, већ и позив на преиспитивање савременог тренутка. У времену у којем су и Алжир и Србија прошли кроз дубоке политичке и друштвене трансформације, „Алжир – од револуције до еволуције“ делује као подсетник да историја није праволинијска и да револуција никада није крај, већ тек почетак сложеног процеса изградње друштва.

Како је и сам Зупан сугерисао у својим освртима, суштина ове књиге није у давању коначних одговора, већ у постављању питања – о држави, револуцији, идентитету и пријатељству међу народима. Управо у томе лежи њена трајна вредност.

Извор: Кућа добрих вести