Албум садржи претходно објављени сингл „Adagio“ заједно са истакнутим песмама „Baby Brazil“ (Feat. Las Palabras), „80 Days“, и „Omorfo Mou“.

Послушај „Adagio“

Чим је Σtella (Stella Chronopoulou) почела да пише свој пети албум Adagio, знала је да је коначно дошло време да пева на грчком, свом матерњем језику. Било би то први пут. Почела је да ради на албуму готово случајно, 2019. године, током путовања бродом које је трајало једанаест сати, ка острву Анафи. Пролазила је кроз личну турбуленцију и била јој је потребна пауза од свакодневице. На трајекту је извадилa телефон док је брод пловио Медитераном и почела да снима једноставну мелодију. Знала је да речи морају бити на грчком, због места и осећања у ком је настала, али још увек није била спремна, нити се журила.

Σtella је, уосталом, одрастала у успореном ритму. Истина је да није живела далеко од вреве Атини, већ у приградском, скоро сеоском делу, изнад града. Када је њен отац неколико деценија раније у том месту купио земљу, пријатељи су се шалили да ће га појести вукови. За Σtellu, међутим, то је био рај: свако јутро би је будило блејање коза које су пролазиле испод прозора. Она и пријатељи су се слободно играли по празним улицама, без бриге о аутомобилима или дозволама. Ноћу се врата нису закључавала. Живот је био лаган.

У последњој деценији, међутим, живот је постао све ужурбанији за Σtellu, која сада живи близу центра Атиње. Постала је један од најпознатијих музичких извођача модерне Грчке, са три софистицирана и разиграна поп албума, у комбинацији са међународним шармом.

Након што је објавила свој деби албум за Sub Pop, Up and Away, 2022. године, брзо је достигла више од три милиона месечних слушалаца на Spotify-ју. Тај успех је био благослов, наравно, али је и даље често жудела за споријим темпом из младости. Та чежња је нит која лабаво повезује њен пети албум, очаравајући Adagio. Назван по музичком термину који означава спору изведбу, Adagio је поп албум који делује као топли покривач — његове гитаре са најлоном и нежна перкусија обавијају слушаоца у троминутним интервалима. Албум је писан и сниман током пет година, у сарадњи са међународним сарадницима као што су Рафаел Коен (из састава !!!) и британски текстописац Габриел Стеббинг. Adagio је медитација од 27 минута о љубави и чежњи, одмору и времену. Иако је већина песама, као и до сада, на енглеском, Σtella по први пут пева и на грчком — у песми „Omorfo Mou“, која је настала на броду, и у обради култа грчке Нове талас сцене из 1969. године, „Ta Vimata“ Литсе Сакелларију. То је показатељ самопоуздања које зрачи из ових нежних и пунних љубави песама.

Током пандемије COVID-19, Σtella је одлучила да испроба нове приступе писању. По препоруци заједничког пријатеља, почела је да размењује мејлове са Рафаелом Коеном из бенда !!! (сада познат као Las Palabras), делећи линкове ка омиљеним песмама и звуцима. Хемија је била тренутна, па су написали пет песама преко Zoom-а и мејла (још се нису упознали уживо). Три од њих чине окосницу албума Adagio. Међу њима је „Baby Brazil feat. Las Palabras“, заводљива песма о заљубљивању и отпуштању потребе за контролом. Заједно су нашли очаравајући спој tropicalia-е, disco-а и yé-yé стила. Песма „80 Days“ се поиграва између стихова са гитарама од најлона и рефрена у којима нежне гудаче и електронику носе светлуцави таласи – сугестија да се треба препустити жељи и снази саме песме.

Али њихова најупечатљивија песма је насловна, „Adagio“, у којој Σtella пева о успорености као о давно изгубљеној љубави. „Ти си оно што познајем / сувише стидљиво да покажем“, пева уз samba перкусије и звецкајуће акорде. „Зашто ме мучиш?“ Њен гитарски соло пролама песму у стилу Веса Монтгомерија, завијајући попут прста који мами предмет жеље. Можда звучи необично написати љубавну песму о успоравању, али ко то није осетио у овом времену instant свега — жељу да се стане и пусти свет да дође до вас? Када Σtella овде пева, тешко је не пожелети исто.

То се чује и у хипнотишућем инструменталу „Corfu“ и у заводљивој љубавној песми „Can I Say“, написаној у знак сећања на украдени бицикл Σtelle.

Неколико година након тог путовања Медитераном, Σtella се коначно вратила инструменталу који је тада написала. Увек се опирала писању на грчком јер су јој речи често деловале претешко, тоналитет преинтензиван за њене нежне песме. Али знала је да ова мора бити на грчком. Сетила се израза „Omorfo Mou“, честе грчке фразе нежности, која се грубо преводи као „мој лепи/лепа.“ Песма је постала песма чежње и жеље — супротност ономе што је осећала на броду, када је беžала, а не долазила некоме или нечему. Њена ритмична снага долази тек после успешне обраде „Ta Vimata“. Бас и перкусије поскакују испод њеног завијајућег гласа — верна и нова у исто време, Σtella се повезује с традицијом софистицираног грчког попа и легендарном Новом талас сценом.

Од почетка до краја, Σtella звучи опуштеније и сигурније него икад пре на албуму Adagio. Не, ове заводљиве песме неће успорити њену каријеру нити јој донети тишину за којом жуди. Ипак, на тих пола сата, Adagio доноси додатну меру топлине свету — време можда не стаје, али попушта свој стисак.

Извор: Кућа добрих вести