Кустос изложбе је Сандро Дрошл, асистенткиња кустоса Каро Фајстричер, а кустос координатор за MSUB је Мирослав Карић.

У суботу 8. марта биће одржана и два разговора са уметницима: у Галерији-легату Милице Зорић и Родолјуба Чолаковића у 12 часова разговор ће водити кустос Сандро Дрошл уз учешће неколико уметника из Аустрије, док ће разговор у Салону MSUB у 18 часова водити Сандро Дрошл и уметник Филип Тимиашл.

Изложба Future of Melancholia промишља меланхолију као стање духа које одражава сложеност савременог тренутка. Овај феномен у исто време представља реакцију на изазове популистичких тенденција широм света, изражену кроз повлачење из политичког и јавног живота у сферу приватног.

Посебна пажња посвећена је начинима на које уметници истражују ову тескобу и интроспективност, које уједно одражавају унутрашњи сукоб између традиције и напретка. Неретко се окрећу надреалном и сновитом, користећи их као средства за промишљање односа између унутрашњег осећања и стања света који их окружује. Настала дела прате наративне структуре које су понекад мракне и недокучиве, али ипак прожете хумором и надом. Овај меланхолични сензуибилитет је у фокусу изложбе која кроз три готово истовремено представљена сегмента – у Музеју савремене уметности у Београду (Галерија-легат Милице Зорић и Родолјуба Чолаковића и Салон MSUB-а) и у HALLE FÜR KUNST Steiermark (HK Штајерска) у Грацу – повезује историјске, модернистичке и савремене уметничке позиције из Србије и Аустрије.

У Галерији-легату Милице Зорић и Родолјуба Чолаковића биће представљене савремене аустријске уметничке позиције заједно са радовима пионирке надреализма Сузане Венгер (Susanne Wenger), чије је стваралаштво било приказано на 60. Венецијанском бијеналу прошле године. Ова изложба има за циљ да отвори простор за ново вредновање уметничке праксе Сузане Венгер и њеног наслеђа, представљајући две серије радова: Traumgesichte (Сновиђења), цртежe у боји из 1943–44. године који приказују фантастичну фауну и Ikonen der großen Traurigkeit (Иконе велике туге) из периода 1993–94, настале након њеног дугог и често духовно веома богатог боравка у Нигерији.

На првом и другом спрату Галерије-легата Милице Зорић и Родолјуба Чолаковића изложени су радови савремених аустријских уметника и уметница, међу којима су Камила Биšоф (Kamilla Bischof), Флора Хаузер (Flora Hauser), Катарина Хеглингер (Katharina Höglinger), Ернст Јођи Јегер (Ernst Yohji Jaeger), Нана Кајзер (Nanna Kaiser), Матијас Ноглер (Matthias Noggler), Маруша Сагадин (Maruša Sagadin), Ана Шахингер (Anna Schachinger), Клаус Шустер (Klaus Schuster) и Лиза Славиц (Lisa Slawitz). Поменути уметници и уметнице приступају теми меланхолије из различитих перспектива, уводећи посматрача у оно што се чини као низ унутрашњих светова. Ова често неонадреалистичка дела функционишу самостално, док су делом у дијалогу с наслеђем Сузане Венгер. Сваки од ових радова развија сопствену наративну структуру и храбро истражује нове уметничке путеве.

Самостална изложба Molded Филипа Тимиашла (Philipp Timischl) у Салону Музеја савремене уметности у Београду представља циклус нових слика, у којима уметник истражује феномен меланхолије присутан међу млађим генерацијама данас. Истовремено, ослања се на концепт hauntology, према којем је данашња уметничка продукција обележена "духовима" прошлости: бескрајним петљама културних елемената који се понављају и на тај начин бришу будућност у бескрајно репетитивном садашњем тренутку. Тимиашлова дела такође сведоче о несигурностима времена у којем живимо, чиме се директно повезују с темама изложбе Future of Melancholia.

Обe београдске изложбе у просторијама Музеја савремене уметности биће отворене за посетиоце до 4. маја.

У HALLE FÜR KUNST Steiermark (HK Штајерска) у Грацу од 22. марта до 8. јуна биће представљена три уметничка нараштаја из Србије, у оквиру истраживања континуитета имажиниерије надреалног или асоцијативног од двадесетих година прошлог века до данас. Историјске позиције обухватају радове надреалистичке групе окупљене око Марка Ристића, Вана Бора, Радојице Живановића Ное и других, који су били зачетници надреализма у Србији и истовремено активни у међународним надреалистичким круговима. У периоду од педесетих до деведесетих година двадесетог века појавили су се уметници и уметнице изражено индивидуалних приступа и поетика, као што су Илија Башићевић Босиљ, Љиљана Блажевска, Олга Јеврић, Боголљуб Јовановић, Радомир Рељић, Леонид Шејка, Сава Секулић и Милица Зорић. Њихова дела, било кроз фигурацију или апстрактне форме, истражују метафизичке перспективе, надреалне мотиве, алегоријске визије и односе између духа и материје, чиме креирају јединствене приказе непосредне стварности и доживљаја света. Изложба такође укључује дела савремених српских уметника који, попут својих аустријских колега чији се радови приказују у Београду, користе алузивни језик и носталгичне призоре како би обликовали фантастичне, сугестивне, понекад и туробне светове. Попут својих претходника, ова генерација, коју чине Лидија Делић, Билјана Ђурђевић, Милена Драгићевић, Марко Обрадовић и Саша Ткаченко, може се описати као идиосинкратична – повезана са уметницима широм света у новим контекстима како би ступила у наднационални и мултилатерални дијалог.

Future of Melancholia настала је кроз сарадњу Музеја савремене уметности у Београду и HALLE FÜR KUNST Steiermark. Ова изложба не би била могућа без великодушне подршке Одељења за културу покрајине Штајерске, Савезног министарства за европске и међународне послове Аустрије (BMEIA), Српске академије наука и уметности и Министарства културе Републике Србије. Пројекат је покренут у оквиру BMEIA програма Imagine Dignity – Laboratories of Hope: Regenerating Democratic Prosperity.

Пројекат има за циљ да промовише дубљу размену и културно повезивање између Србије, Аустрије и Штајерске у контексту заједничког европског простора, пружајући дијалошки увид у актуелне токове у уметности.

Извор: Кућа добрих вести