Гошћа трибине је Ружица Опачић, историчарка уметности, коауторка изложбе и пројекта “Великанке српске културе”. Модераторка догађаја је Смиљана Попов, ауторка серијала “Београд за почетнике” и “Србија за почетнике”

Да ли знате да је Милица Стојадиновић Српкиња била прва српска песникиња и ратна дописница, чувена лепотица, чија је поезија оставила утисак и на великог Његоша, а коју је Вук Стефановић Караџић звао „моја ћерка из Фрушке”…

Да ли знате да је Полиексија Тодоровић, ћерка Матије Бана, била прва жена која је осликала један иконостас и заједно, четкицу под четкицу, радила портрете са својим супругом Стевом – он фигуру, а она детаље?

Да ли знате да је Драга Љоцић била прва жена доктор медицинских наука у Србији и четврта у Европи, прва жена уписана у београдску Велику школу и прва жена која је уписала факултет у време када су они били отворени само за мушкарце, а због захтева да треба да има исту плату, заувек изгубила државну службу?

Да ли знате да је Бета Вукановић била једна од наших првих карикатуристкиња, која је са супругом Ристом покренула прву сликарску школу, а у Србију донела дух европског сликарства и да је пунних 75 година друговала са четкицом, те има статус наше најдуговечније и најплодније уметнице?

Да ли знате да је Милена Павловић Барили излагала раме уз раме са Фридом Кало и својом уметношћу покорила свет, док је у својој земљи безуспешно тражила посао професорке ликовног?

Да ли знате да је чувена Исидора Секулић била прва жена академик у Србији, говорила 6 светских језика, а која је услед неоправдане критике спалила започето дело, које је до дан-данас остало под велом тајне?

Да ли знате да је за раскош и лепоту нашег главног града била задужена Јелисавета Начић, која је креирала здања уписана у вечност. Жена која стоји иза раскошног здања Цркве Александра Невског, Основне школе “Краљ Петар Први” и култног степеништа које нас уводи у магију Калемегданског парка? Због битке за ослобођење свих заробљених Срба после Балканских ратова, протерана је у логор Нежидер, у коме је упознала и своју највећу љубав И у логору родила ћерку. Њена жеља за образовањем била је толико јака да је за њу потрошила сав свој мираз.

Чућете о трагичној судбини заборављене српске сликарке Видосаве Ковачевић, чија је стваралачка нит прекинута са само 24 године, а за 8 година стваралачког рада прешла је пут од реализма до импресионизма и експресионизма, оставивши заоставштину коју многи уметници не остваре за деценије рада. Један принц ју је ипак спасао од заборава – био је то господин, дипломата, врсни љубитељ уметности и колекционар Павле Белјански – ми бисмо рекли, чувар скривеног блага.

Чућете незаборавне приче сликарке Љубице Цуце Сокић о животу у Паризу у време када су у њему стварали Брак, Пикасо, Матис … која је стално истицала како Дорћол воли више од Париза, али и о дворовској дами краљице Марије Карађорђевић из Јеврамове улице - Бели Павловић и нераскидивом пријатељству уметница које су делиле један чувени атеље.

А сигурно нисте знали да је Десанка Максимовић негодовала када је чула да јој се подиже споменик у свом родном граду, па су морали да јој објасне како је уствари посвећен поезији, а само има њен лик.

Међу великанкама о којима разговарамо на новој трибини „Београд за почетнике“, а поводом актуелне велике изложбе у Дому Јеврема Грујића, са Љубицом Опачић, коауторком изложбе Смилјана Попов подсећиће на још бројне неустрашиве жене које су Србију, али и све нас данас, задужиле својим радом и изнад свега доброчинством.

У овој алеји великанки су и прогресивне сликарке – надреалисткиња Милена Павловић Барили и

Зора Петровић, глумица – Жанка Стојић, прва дама српског театра - Мира

Траиловић, прва докторка правних наука - Анка Гођевац Суботић, хуманитарке,

добротворке - Делфа Иванић, Љубица Луковић, Мирка и Мејбл Грујић и Марија

Трандафил, прва школована костимографкиња - Милица Бабић Јовановић, прва

лекарка - Драга Љоцић, најшколованија Српкиња и прва докторка наука - Ксенија

Атанасијевић, научница – Јелка Бојкић Макавејев, професорка – Илијана Чура,

светска путница – Јелена Димитријевић, прва феминисткиња – Драга Дејановић,

али и нововековне краљице Наталија Обреновић, Драга Обреновић и Марија

Карађорђевић...

“Жена данас мора пратити живот народа и човечанства, пратити настанак појединих друштвених питања, књижевност, уметност, политику. Ми нисмо нове жене, како нас људи зову, нисмо ни старе, већ стојимо на раскршћу једном замишљене гледајући свуда уноколо, не би ли могле угледати пут који нас води жељеној мети”.

Извор: Кућа добрих вести