Овај празник прославља се у помен на устанак мађарског народа против совјетске доминације и тадашње комунистичке владе у Мађарској.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је председнику Националног савета мађарске националне мањине Арпаду Фремонду и свим припадницима мађарске мањине овај празник.

Колико је ово важан датум у мађарској историји, показује и чињеница да је Трећа Мађарска Република проглашена баш 23. октобра, 1989. године, а нова, демократски изабрана Скупштина је 23. октобар и званично прогласила државним празником.

Мађарска национална мањина је најбројнија и најбоље интегрисана национална мањина у Републици Србији. Томе доприносе добро организоване институције ове националне мањине као и висок ниво политичке партиципације у јавној власти. Према попису становништва из 2022. године, у Србији живи 184.442 Мађара. Највећи број живи у АП Војводина и у већини су римокатоличке вероисповести.

Образовање на мађарском језику присутно је од вртића до факултетског нивоа. Мађари у Србији имају свој дневни лист „Мађар Со“ (Мађарска реч), и целодневне радио и телевизијске програме на матерњем језику, а област културе је најразвијенија од свих мањинских заједница. Службена употреба мађарског језика и писма постоји на територији целе АП Војводина. О свему томе брине Национални савет мађарске националне мањине у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка, Савез војвођанских Мађара.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и овом приликом истиче да Влада Републике Србије, и сви нивои власти, настављају и даље посвећено да раде на обезбеђивању свих потребних предуслова како би припадници националних мањина у Републици Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и перспективу своје заједнице.

Извор: Кућа добрих вести