У оквиру изложбе Магичност древног – Венија Вучинић Турински биће организована три вођења и предавања – 12. октобра, 9. новембра и 23. новембра од 13 часова, док ће јавно вођење уметнице Јелене Булajiћ кроз њену изложбу After Sugimoto у Салону МСУ бити организовано 14. октобра у 18 часова.

У програму МСУ су и јавна вођења на руском језику: 13. и 26. октобра у 13 часова – вођење кроз изложбу Бора Иљовски: Померени редослед у Галерији-легату Милице Зорић и Родолјуба Чолаковића, 17. октобра у 18 часова – вођење кроз изложбу After Sugimoto у Салону МСУ, и 31. октобра у 18 часова – вођење кроз изложбе Магичност древног – Венија Вучинић Турински и Активитет - 100 година надреализама у Музеју савремене уметности.

Серија јавних вођења и предавања аутора др Рајке Бошковић одржаће се у оквиру пратећег програма изложбе Магичност древног – Венија Вучинић Турински, која је део циклуса изложби УМЕТНОСТ И ЛИЧНОСТ – скулпторке из колекције МСУ.

Прво у низу јавних вођења и предавања под називом Традиција и модерност – тачке раздвајања и спајања биће одржано у суботу, 12. октобра 2024. у 13 часова у Музеју савремене уметности у Београду. Том приликом гост ће бити Милена Ђурица, сликар, виши кустос Етнографског музеја у Београду.

У суботу 9. новембра 2024. године у исто време на јавном вођењу и предавању др Рајке Бошковић под називом Етнографски предмети као инспирација гост ће бити Наташа Николић, етнолог, музејски саветник Народног музеја Шумадије у Крагујевцу.

Предавање Дрво – (од)увек актуелан материјал у скулптури предвиђено за суботу 23. новембар 2024. у 13 часова затвара серијал јавних вођења и предавања кроз изложбу, а гост на предавању ће бити Жељка Момиров, вајар и професор на Академији ликовних уметности у Требињу (БиХ).

Циклусом изложби „УМЕТНОСТ И ЛИЧНОСТ - скулпторке из колекције МСУ“ разматра се и сагледава дводимензионални пут узрастања Од личности До уметности и/или Од уметности До личности. Овим циклусом, кога чини дванаест самосталних и тринаеста групна изложба, представљају се скулпторке које су својим стваралаштвом дале значајан допринос скулптури 20. и почетка 21. века.

Трећа у низу изложби представља скулпторски опус Веније Вучинић Турински. На нашој уметничкој сцени њено стваралаштво, које траје више од шест деценија, представља сасвим особену и несвакидашњу појаву. Специфичном уметничком поетиком ненадано нам открива ново и неочекивано виђење древних предмета, sprava и ствари из свакодневног окружења који садрже и симболичку димензију. Истовремено обични и магични; далeki и близки; оголени и тајанствени, облици њених скулптура плене својом, на први поглед, несуздржаном игром, али и веома добро одмереном унутрашњом конструкцијом, што им даје компактност и убељивост израза.

Уметнички опус Веније Вучинић Турински одраз је њеног става и схватања - и живота, и уметности, које исказује у својим скулптурама јасно, језгровито, непоколебљиво и неопростиво. Ван икаквих помодних струјања, прокламованих наметнутим тенденцијама, грчевите тежње да upliva у актуелне уметничке токове... кристално јасан, дубоко проосећан и промишљен, свој пут следи беспоговорно од самих почетака свог уметничког деловања до данас. Несумњиво са потпуном свешћу и прихватањем шта из тога следи – неминовност суочавања са маргинализацијом; стављањем по страни њеног уметничког рада; недовљног стручног увида и осврта на уметнички допринос, а самим тим и изостанак одговарајућег укључивања у историјске прегледе уметности.

Дрво – основни и скоро једини материјал у њеној скулптури, Венија најчешће не оставља изворно, са видљивим унутрашњим токовима, који уметника могу да надохну, али, и да заведу. Њено дрво је најчешће црно као угарак; као оно са огњишта, које у себи још увек чува топлину; у којем се дошло до дубине смирења, али не и угаслости без живота. У тим и таквим облицима и предметима од дрвета (премазаног бајцем) садржана је сва снага и енергија дрвета као драгоцено језгро усахлог пламена. Али ниједан део дрвета у Венијим скулптурама нема призвук даљег пропадања, нити техницитичке дејствствености монохромних релева и асамбаža од дрвета (такође обојених црном, али и белом или златном) Лујзе Невелсон (Louise Nevelson). Напротив, добро пронађени елементи на Венијиним скулптурама стварају посебан свет архетипских облика на којима је сачувана и убељиво дочарана топлина не само материјала (дрвета), него и целокупног призора. И то сасвим посебног дејства и утиска топлине – оне затомљене, набитне, откривајуће ... и блиске, коју у себи чувају предмети из народне радиности. Снаžno доживевши сву лепоту и мистику таквих предмета, она је дубоко дотакла мудрост народног уметника у његовом обликовању свакодневних употребних предмета. Етнографски предмети као полазиште - необично композиционе скулптуре као исходиште.

У доба непредвидивих промена и често грчевите помаме за новинама у уметности 20. века, која се још силовитије наставља данас на почетку 21. века, уметнички опус Веније Вучинић Турински одражава једно посвећено и дубоко урањање у себе и свој специфичан уметнички свет. То је резултирало стварањем самосвојног и аутентичног скулптурског уметничког опуса, целовитог и заокруженог.

Изложба траје до 23. новембра 2024.

Извор: Кућа добрих вести