Цртежи и сике су инспирисани уметниковим боравком на резиденцији Уметност Природа/ПриродаУметност у Врту Гленкин, седишту Креспо фондације на далеком западу округа Корк у Ирској. Јединствени екосистем овог подручја чине бројни криптограми– биљке које се разможавају путем спора, као што су лишајеви, маховине, папрати, морске алге, гљиве, вируси, бактерије… Ови најранији облици живота на нашој планети су једини животни облици који до данас нису напустили еволуциони процес пркосећи било каквој климатској промени. Криптограми представљају шифроване поруке које захтевају дешифровање, а процес еволуције микроорганизама може се посматрати као природни облик дешифровања генетских информација. Микроорганизми, попут бактерија и вируса, еволуирају кроз мутације и селекцију, што је аналогно процесу решавања криптограма где се траже решења кроз покушаје и грешке. Еволуција је попут алгоритма који оптимизује генетске информације за преживљавање, док криптоанализа користи алгоритме за откривање скривених порука.

Назив изложбе подвлачи чињеницу да постоје врсте са савршенијим урођеним механизмима опстанка од оних које поседује људска врста. Ово размишљање се може довести у везу са оспоравањем доминантне улоге коју човека има у обликовању планете. Ново холистичко схватање света које подразумева међузависност свих екосистема је од суштинског значаја за очување планете, јединог животног простора који имамо на располагању и које смо дужни да делимо са другима.

“Напредне технологије попут вештачке интелигенције омогућавају анализу и разбијање сложених шифри. Алгоритми анализирају велике количине података како би препознали обрасце у шифрованим порукама и селектују највероватнија решења на основу претходних искустава и образаца. У еволуцији, природна селекција фаворизује микроорганизме са корисним мутацијама. Криптограми су нека врста основног окружења на нашој планети из којег увек може настати нови, другачији живот. Духовити наслови радова доприносе квалитативном доживљају слика, док назив изложбе подвлачи чињеницу да постоје врсте са савршенијим урођеним мехинизмима опстанка од оних које поседује људска врста. Ово размишљање се може довести у везу са оспоравањем доминантне улоге коју човека има у обликовању планете. Антропоцентрично сагледавање света се развојем технологија парадоксално мења се ка холистичком препознајући међузависност свих екосистема. Алгоритми и вештачка интелигенција оптимизују производне процесе и потрошњу ресурса. Ова трансформација је од суштинског значаја за постизање одрживе будућности и очување планете, јединог животног простора који имамо на располагању и које смо дужни да делимо са другима” – каже Ксенија Маринковић, кустоскиња И власница галерије X Витамин.

У својој вишегодишњој уметничкој пракси Хумер истражује особености перцепције уметничке стварности кроз динамичну размену искустава у проширеним и традиционалним медијима. Хумер ради како у медијима слике и цртежа, тако и у интерактивним амбијенталним инсталацијама и компјутерској анимацији, усредсређујући се на сам процес више него на репрезентацију реалности која у оба случаја произилази из вештачке стварности – уметничке визије или компјутерски генерисане слике.

Хумерова дела налазе се у бројним јавним колекцијама, а само у Бечу то су: Албертина, МУМОК,Museum Stadt Linz, Belvedere, T-Mobile, Austria Collection, у Немачкој Daimler Art Collection, Deutche Bank Collection и многе друге.

Изложба је реализована уз подршку Аустријског културног форума у Београду и трајаће све до 31. јула 2024. године у X Витамин галерији. (Ресавска 19, Београд).

О уметнику

Маркус Хуемер је рођен у Линцу 1968. године, где је студирао сликарство. Након тога је похађао Кунстакадемие Дусселдорф и именован је за сарадника на Академији медијске уметности у Келну. Поред тога, студирао је историју уметности, филозофију и латинску филологију. Након предавача на Гете универзитету у Франкфруту, постао је професор на Академији лепих уметности у Прагу. Излагао је у бројним међународно признатим инситуцијама и галеријама. Живи и ради у Берлину. Његова дела налазе се у бројним јавним колекцијама међу којима су у Бечу Албертина, МУМОК, Museum Stadt Linz, Belvedere, T-Mobile Austria Collection,  у Немачкој Daimler Art Collection, Deutche Bank Collection,  и многе друге. У својој вишегодишњој уметничкој пракси он истражује особености перцепције уметничке стварности кроз динамичну размену искустава у проширеним и традиционалним медијима. Изложба у галерији X Витамин предстаља серију слика и цртежа насталих током 2020. и 2021. године у којима Хуемер обрађује мотив криптограма – биљки које се разможавају путем спора, као што су лишајеви, маховине, папрати, морске алге, гљиве, вируси, бактерије… Ови најранији облици живота на нашој планети су једини животни облици који до данас нису напустили еволуциони процес пркосећи било каквој климатској промени. Криптограми су нека врста основног окружења на нашој планети из којег увек може настати нови, другачији живот.

Извор: Кућа добрих вести