Ово ће бити посебан музичко-сценски догађај, на коме ће наступити познати светски тенори Дарио ди Вијетри и Гјоргји Цуцковски, наш сопран Марија Јелић (која је и идејни творац програма), Уметнички ансамбл Министарства одбране “Станислав Бинички” уз вођство познатог италијанског диригента Мауриција Коласантија, у режији Дејана Прошева. Улазнице се могу набавити на благајни Коларца, продањим местима Тицкет Висон-а и онлајн на tickets.rs.

Поводом овог концерта, сопран Марија Јелић је изјавила: “Највећи сан ми је да у сваком наступу пренесем поруку коју имам кроз уметност и речи. С тим у виду 14. фебруара, на Дан заљубљених, са мојим драгим колегама извешћу концерт под називом "Пучинијевих 12 страна љубави", као омаж посвећен стогодишњици смрти овог великог композитора. Извешћемо арије и дуете из његових 12 опера које је компоновао, а 12 је број који поседује веома велику симболику, од 12 апостола из Светог писма, 12 богова са Олимпа, 12 израелских племена у Библији, итд. Покушаћемо да се кроз концерт концептуално осврнемо на Фромову књигу "Умеће љубави" и да дочарамо љубав публици са свих страна, јер по Фрому љубав није примарно однос према одређеној особи; то је став, орјентација бића према свету као целини, не према једном објекту љубави."

Наша оперска уметница Марија Јелић већ има импресивну каријеру: наступала је као солиста са Београдском филхармонијом на концерту у Коларчевој задужбини; Софиијском филхармонијом, одржала је солистички концерт у Карнеги холу у октобру 2021; наступала је на концерту Пласида Доминга 2021. на Ташмајдану, 2023. је наступила у МТС Дворани у улози Мадалене у опери “Андре Шеније”, као и широм света, у Мексику, Италији, Северној Македонији итд. Испраћена је овацијама у једној од најпрестижнијих концертних дворана у Азији, Лотте халл у Сеулу где је наступала у концертном извођењу Пучинијеве опере “Боеми” са главном улогом Мими коју је већ раније изводила и у Србији, Израелу и Естонији. Претходне године је дебитовала у улози Грофице у Моцартовој опери “Фигарова женидба” у Северној Каролини (САД).

Признати италијански тенор, радо виђен у Београду, Дарио ди Виетри, рођен је у Барију 1984. године. Студирао је на Конзерваторијуму у Милану под руководством Виторија Теранове, у Школи опере Театро Цомунале у Болоњи, код Лучана Паваротија, а од 2012. код Бруне Баглиони у Риму. На концертима га прате Серђо Ла Стела (Римска опера) и Нелсон Гвидо Калци (Миланска скала). Као победник такмичења “Una voca per l'Arena” тенор Дарио Ди Виетри дебитовао је у Арени ди Верона као Калаф у Турандоту у режији Ф. Зефирелија у лето 2014. То је довело до многих ангажмана широм Италије и широм света: Арена ди Верона, Опера ди Рома, Сан Карло од Напуља, Петруцели из Барија, Грчка национална опера, Народно позориште у Бограду, Национална опера Букурешта, Државна опера у Анкари, Каирска опера, Дубаи Опера, Пољска национална опера где пева улоге протагониста као што су Радамес у Аиди, Каварадоси у Тоски, Пинкертон у Мадам Батерфај,… Ди Виетри константно наступа широм света у познатим дворанама са еминентним уметницима.

Гјоргји Цуцковски је признати тенор са простора Балкана, првак опере у Скопљу (Северна Македонија). Дипломирао на Факултету музичке уметности у Скопљу, специјализовао је оперско певање у Бечу. У периоду 2010-2014 био је председник Управног одбора Македонске опере и балета и уметнички директор опере од 2014-2018. Био је и уметнички селектор музичког програма Охридског летњег фестивала 2018. године. Цуцковски је првак македонске опере и његов репертоар обухвата све насловне тенорске улоге те куц́е. На међународној сцени дебитовао је 2006. у Италији, а од тада је наступао у Новари, Лечеу, Бриндизију и Таормини, као и на Пучинијевом фестивалу у Торе дел Лагу. Међународни ангажмани га воде у Турску (са Истанбулским симфонијским оркестром), Бугарску (са Народном опером у Софији и Опером у Варни), Француску, Русију, Португал, Немачку, Аустрију, Швајцарску, Кину (са Шангајском филхармонијом), Индонезију, Јапан, Кореју и САД где 2016. године има солистички реситал у Њујорку. Сцену дели са бројним оперским звездама.

Маурицио Коласанти је на међународној сцени препознат као један од најдинамичнијих диригената своје генерације. Надалеко је познат по својим интерпретацијама савремене музике. Коласанти је такође познат по својим добрим изведбама дела великана италијанске опере. Сарађивао је са многим водећим ансамблима и истакнутим оркестрима, дириговао на многим водец́им местима широм света, укључујући, Лондон, Напуљ, Карнеги Хол у Њујорку, Театро делл’Опера у Риму,…. Радио на водећим академским институтима као што су Краљевска музичка академија у Лондону и Музички универзитет у Мајамију, Музички универзитет Илиноиса. Има богату дискографију, а као композитор Маурицио Коласанти добио је много налога за компоновање симфонијских нумера и камерних дела. У марту 2023. премијерно је изведен његов комад “R-Inside” посвећен Сергеју Васиљевичу Рахмањинову са Симфонијским оркестром Санрема.

Наш славни композитор, диригент и педагог Станислав Бинички, основао је 26. септембра 1899. године Београдски војни оркестар. Био је то први оркестар концертног типа у Србији, чију традицију, кроз три века, чува Уметнички ансамбл Министарства одбране, носећи с поносом име утемељивача војне музике. Уметнички ансамбл Министарства одбарне „Станислав Бинички" данас својом програмском и репертоарском разноврсношћу, жанровском прилагодљивошћу, високим уметничким критеријумима и широком лепезом извођачких могућности, на достојан начин афирмише и репрезентује Републику Србију, Министарство одбране и Војску Србије, домаћој и иностраној публици, као и стручној јавности. У саставу Ансамбла налазе се Симфонијски оркестар, Мали забавни оркестар и Мешовити хор. Остварујући богату сарадњу са најеминентнијим уметницима из земље и иностранства, Ансамбл је гостовао у Белгији, Швајцарској, Аустрији, Бугарској, Чехословачкој, Пољској, Италији, Мађарској, Румунији, Немачкој и Русији, где је имао више од 80 концерата. Ансамбл је пропутовао десетине хиљада километара и извео око 7.500 разноврсних музичких програма пред више од 5 милиона посетилаца, преносећи славу српског музичког блага широм наше и већине европских држава.

Извор: Кућа добрих вести