Аристотел, један од најутицајнијих филозофа свих времена, развио је свеобухватан систем етике врлина из којег можемо учити и данас.

„У Никомаховој етици“, Аристотел је предложио да су људи друштвене, рационалне животиње које настоје да „добро живе“. У том циљу, он је предложио систем етике осмишљен да нам помогне да дођемо до еудаимоније или блаженства, грчке речи која значи добро живети или цветати.

Таква особа ће бити срећна, али не на исти начин као хедонистичка особа. Они ће тежити самоусавршавању и живеће свој живот пуним плућима. Изнад свега, они ће цветати.

Аристотел види врлине као карактерне особине и склоност да се поступа на одређени начин. Стичемо их кроз праксу и копирањем ‘моралних примера’ све док не успемо да интернализујемо врлину. Постајемо умерени вежбањем умерености, храбри вежбањем храбрости, итд. На крају, врлина постаје навика.

Следеће врлине које Аристотел наводи су пресудне за цветање у животу, а можемо их назвати и правилима за срећан живот. Ево којих 11 се посебно истичу:

Храброст: Средња тачка између кукавичлука и непромишљености, храбра особа је она која је свесна опасности, али иде на било који начин.

Умереност: Ово је врлина између претераног уживања и неосетљивости.

Либералност: Врлина доброчинства, ово је златна средина између шкртости и давања више него што можете приуштити.

Величанственост: Врлина екстравагантнога живљења почива између шкртости и спектакла.

Великодушност: Врлина која се односи на понос, то је средња тачка између тога да себи не придате довољно кредита и да имате илузије величине. Подразумева се да и ви морате да делујете на основу овог осећаја сопствене вредности и да тежите величини.

Стрпљење: Ово је врлина која контролише ваш темперамент. Стрпљива особа не сме се ни превише наљутити ни пропустити да се наљути када би требало.

Истинитост: Врлину поштења, Аристотел је ставља између порока уобичајеног лагања и нетактичности или хвалисавости.

Духовитост: На средини између глупости и безобразлука, ово је врлина доброг смисла за хумор.

Пријатељство: Иако дружељубивост можда не изгледа као морална врлина, Аристотел тврди да је пријатељство витални део добро проживљеног живота. Ова врлина лежи између тога да уопште нисте пријатељски расположени и да сте превише пријатељски настројени према превише људи.

Стид: Средина између бити превише стидљив и бити бестидан. Особа која има праву дозу стида разумеће када је починила друштвену или моралну грешку, али се неће плашити да не ризикује.

Правда: Ово је врлина поштеног опхођења према другима. Лежи између себичности и несебичности. Ова врлина се такође може применити у различитим ситуацијама.

Извор: Кућа добрих вести/Крстарица