Многи људи су стално забринути да ли ће их други волети и да ли ће се свима допасти. Сазнајте зашто је сасвим у реду да се не допадате свима.
Ако се присетите неког детаља из свог детињства, вероватно ћете се сетити колико вам је било важно да будете учитељицин миљеник у школи. Сетите се какав осећај је био када сте добијали одобравања и потврде од других људи. И тако настављамо кроз живот – са константном потребом да се свима допадамо и да нас други воле.
Ова потреба да се свидимо свима и да нас по сваку цену прихвате и одобре неко наше понашање – има своје последице. Исрпљеност од сталних напора да све друге одобровољимо и да свима удовољимо је прва. А кроз ту трку да нас сви воле помало губимоио своју аутентичност.
И колико го д да смо свенси да је немогуће свима удовољити – жацне нас сазнање да се некоме једноставно не допадамо и да нас не воли.
Шта можете да кажете себи када се некоме не допадате и не воли вас:
Никоме не дугујем приступ свом животу.
Нема потребе да браним нити објашњавам своје мишљење и искуство .
Не морам да трпим негативност.
Нисам неправедан или увредљив ако одлучим да не сарађујем са неким ко је непријатељски расположен.
Мој посао није да натерам некога да ме заволи, да ме прихвати или да разговара са мном са поштовањем.
Нећу се свидети свима, и нема ништа лоше у томе.
У исто време, важно је да и даље слушамо повратне информације ако су нам упућене са поштовањем и љубазношћу...
Али неће се свима свидети ваша личност, уметност и музика коју слушате – и то је сасвим у реду!
Извор. Sensa.si
