Међу корицама су сабрани разговори које је Горан водио са Јевтушенком у његовом дому у Переделкину. У тим сусретима он је нашем писцу поверио свој мање познат животопис. Присетио се сусрета са многим уметницима и обичним људима са које је долазећи у Србију волео да разговара, чак и на пијаци.

Јевтушенко је оживео успомене са гостовања на ФЕСТ-у, а није крио да је некада волео Милену. Она је била гошћа на недавном Горановом програму у Руском дому. Јевтушенко је истицао и да је подједнако поштовање неговао према својим бившим супругама, као и према Маши са којом је био у браку до своје смрти и која је заслужна што за тај пријатељски однос развијао.

Овај путешественик посетио је 112 земаља, неколико пута предлаган је за Нобелову награду, а за најверније пријатеље сматрао је браћу Кастро, Неруду, Пикаса, Шагала и Борхеса.

"Водио ме је једном приликом на переделкинско гробље, да ми покаже где ће бити сахрањен. Недалеко одатле налазио се један камени споменик, ја сам упитао: „А ко је овде сахрањен?” Он је одговорио: „Па, велики Пастернак” и открио ми да је то био први песник који га је као дечака родитељски пољубио",  испричао је публици Лазовић и истакао да се књига „Планета Јевтушенко” однедавно налази у Јевтушенковом музеју у Переделкину. Лазовић напомиње да је инспирацију за овај назив књиге добио због чињенице што је једна од планета Сунчевог система понела име славног песника чије су стихове и космонаути говорили у орбити. Лазовић се дотакао и песниковог родног места Зима (Сибир) које је походио и где је тамошњи народ о свом трошку подигао монументални споменик Јевтушенку.

Дело је обогаћено одабраним Јевтушенковим песмама и фотографијама. Ту су и новински текстови, приређени у сусрет овој књизи, а поводом документарног филма „Свет без граница – Јевгенија Јевтушенка” редитеља Александра Јакова.

Предговор за књигу написао је проф. др Малиша Станојевић, са Филолошког факултета у Београду. Он оцењује да су разговори у позно доба са Јевтушенком у духу сведочанства, са фактографијом и успостављеним дијалогом. А у књизи се следи Андрићево становиште о причи и причању.

Књижевник Перо Зубац уместо поговора написао је писмо у коме наводи: „Књигом ’Планета Јевтушенко’ ти си се драги мој, стари друже, одужио за пријатељство и несумњиво поверење, свом литерарном сабрату и узору Јевтушенку.”

И писац Игор Аброскин из Јевтушенковог родног места Зима написао је писмо које се нашло у књизи. У њему каже како се одбегли осуђеник славе Јевгениј Александрович заувек опростио од свог Сибира, али и вратио у своју Зиму да никада више из ње не оде. Успомене на сусрете са Јевтушенком изнео је и песник Божидар Шујица под насловом „Дугоноги Дон Кихот”.

Новинар Богдан Ибрајтер Тане према фотографијама је урадио цртеже са ликом Јевтушенка, а за ликовну обраду била је задужена сликарка Ирина Власова.

Извор: Кућа добрих вести