Бранка Веселиновић, најстарија српска глумица, умрла је у среду, 8. фебруара у 105. години у Београду.
Школовала се у Народном позоришту у Београду и Српском народном позоришту у Новом Саду, а глумила је у више од 100 позоришних представа и више од 50 телевизијских серија и филмова.
Играла је у Уметничком позоришту, Народном позоришту и Југословенском драмском позоришту, док је тумачила и главну улогу у представи „Мајка храброст и њена деца" која се играла у Америци.
Наступила је и у представи Краљ Бетајнове, првој у историји Југословенског драмског позоришта (ЈДП), која је премијерно одиграна 3. априла 1948.
За улогу у представи „Ожалошћена породица" по роману Бранислава Нушића добила је Стеријину награду 1964. године.
Рођена је 16. септембра 1918. године у Бечеју, тадашњем месту у Аустроугарској, данас граду на северу Србије и од смрти америчке глумице Марше Хант прошле године сматрана је најстаријом глумицом на свету.
Позоришну сцену и филмске сетове делила је са многим великанима српске кинематографије, попут Мије Алексића, Мире Ступице, Мире Бањац и Миодрага Петровића Чкаље.
Са колегама Миодрагом Петовићем Чкаљом и Мијом Алексићем водила је и хумористичку радио емисију Весело вече на Радио Београду, која је се емитовала од 1949. године и била је популарна широм Југославије.
„Са Миром Ступицом сам се највише виђала. Она ми је била кума. Али, ту су били Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић...
„Млађа и ја смо са свима имали добар однос. Не постоји особа с којом сам била посвађана. Волела сам да доста путујем са Десанком Максимовић. Нешто сам и ја пискарала", рекла је Веселиновић прошле године.
Бранка Веселиновић бавила се и писањем у стиху и прози, а поред Десанке Максимовић, време је проводила и са другим књижевницима.
„Бранислав Нушић је долазио на наше часове у Глумачкој школи, а и ми смо одлазили код њега.
„Био је фин и ведар човек. Долазили су нам и други велики глумци и књижевници", описала је она у интервјуу за Недељник.
Поред Стеријине награде, одликована је и Орденом рада са златним венцем, Нушићевом наградом за животно дело, Вуковом наградом и признањем Мали принц за животно дело, коју додељује Међународни фестивал позоришта.
Била је удата за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића од 1948. године до његове смрти 2012. године, а заједно су основали Фонд за помоћ деци са инвалидитетом и глумачку награду „Бранка и Млађа Веселиновић".
Говорила је енглески, руски, немачки, француски, чешки, мађарски и италијански језик.
Извор: РТС/Кућа добрих вести
