Изложбу отвара Јелена Весић, теоретичарка уметности, председница Међународног удружења ликовних критичара АИЦА - Секција Србија.

Музеј афричке уметности, настао иницијативом колекционара основне збирке, Веде Загорац и др Здравка Печара, најавлјен је у време отварања (1977), као једини антиколонијални музеј у Европи који излаже афричку уметност. Разлог овој тврдњи била је позиција коју је тадашња Југославија заузимала у Покрету несврстаних земалја, али и дубоко комунистичко и антиколонијално убеђење самих иницијатора музеја. Међутим, како тврди ауторка изложбе Ана Сладојевић, „ниједан музеј није антиколонијалан сам по себи“.

Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара, чији настанак је тесно спрегнут са идејама антиколонијализма и несврставања, током деценија свог деловања отварао је могућност за музејске репрезентације које би биле другачије од оних у западним колекцијама. Талас деколонијалне критике (тзв. деколонизација музеја) и даље актуелан у бројним светским музејима, кореспондира са вредностима на којима је изграђен управо МАУ, и без обзира на дистанцу коју је овај музеј успоставио према колонијалној пракси још на својим почецима, и у овом музеју су постојале свест и потреба да се преиспитају одређене устаљене праксе и обрасци репрезентације афричке уметности, који у крајњем виду утичу на конструисање стереотипа о Африци, присутног и у нашем друштву. Ослањајући се на картографске репрезентације Африке, новинске текстове, фотографије, цртеже, музејске документе, натписе, реченице и цитате, изложба указује на моделе говора и писања који су током векова, а нарочито у последњих сто година, доприносили директно или индиректно стварању слике о афричким уметностима.

Повод за овај вид саморефлексије о соптвеном раду и прави тренутак да се та промишљања изнова ставе у први план јесте реконструкција музејске зграде која је најављена за почетак наредне, 2023. године. Промена упечатљиве и препознатљиве музејске поставке, рађене према елаборату Јелене Аранђеловић Лазић, прве директорке МАУ и дизајнерском решењу Савете и Слободана Машића, која је четрдесет и пет година опстала релативно непромењена, свакако ће представљати крај једне ере музејских репрезентација. Ослањајући се на претходне добре праксе и бројне сарадње које је музеј од свог оснивања имао, ова изложба (као део ширег пројекта музејске реконцептуализације који је комплементаран самој реконструкцији), одмиче се од етнографског предмета као централног, те поставлја изазов антиколонијалног мишлјења и деловања пред један музеј у настајању.

Изложба представља и три уметничка рада који проблематизују саму институцију музеја, а посебно у контексту репрезентације афричке уметности: инсталацију-триптих Ане Вујовић „Непознати афрички уметник“ (2019) који реферише на брисање афричког ауторства, филмско „читање“ МАУ у раду Коштане Бановић под називом „Реадинг Мусеологy“ (2017) који у фокус ставља (ис)трајавање овог музеја, и видео-рад уметнице Катарине Здјелар „Према унутрашњости (Последњи дан сталне поставке)“, снимљен током демонтаже сталне поставке Краљевског музеја централне Африке у Белгији (2014).

Изложба ће трајати до 31. децембра 2022. године и биће употпуњена бројним програмима.

У недељу, 11. септембра у 11 часова одржава се прво ауторско вођење кроз изложбу са др Аном Сладојевић.

Од октобра покрећемо и „Истраживачки час“, нови партиципативни програм који подразумева интеракцију између кустоса, посетилаца и сарадника који се баве актуелним темама деколонизације знања, музејских репрезентација афричке уметности, расе и расизма, и др.

Одржавање истоимене међународне конференције под називом „Антиколонијални музеј“, предвиђено је од 20. до 22. октобра, када ће се окупити реномирани стручњаци из Африке и Европе који делују у домену студија музеја, музејске репрезентације, афричке уметности, институционалне критике, деколонизације, као и музејске праксе посвећене антиколонијализму и антирасизму.

Изложбу приређује Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара, у оквиру пројекта „Реконцептуализација Музеја афричке уметности – збирке Веде и др Здравка Печара”; др Марија Алексић, иницијаторка пројекта за МАУ; Емилиа Епштајн, МА, виша кустоскиња МАУ и координаторка пројекта; Ана Кнежевић, кустоскиња, докторанткиња и стручна сарадница МАУ; др Ана Сладојевић, независна кустоскиња и консултанткиња у оквиру пројекта.

Извор: Кућа добрих вести