Древна Пасха и увек нова снага Христовог ускрснућа, у дубинама нашега бића, као и у стварности људског заједништва, непресушно крепи ненадмашну наду у Живот. У том и таквом целовитом окружењу смисла и живота, у атмосфери духовних утеха, искрено и захвално Вас све поздрављам. Будући, дакле, да је неупитно на делу моћ Божјег Провиђења, и то упркос свим нашим личним и колективним границама, окусимо међусобно ову бесплатну доброту заједништва. А тамо где влада заједништво, тамо цвета и нада. Ускрс нас тако и увек усмерава у нове дане, дане расцветавајучих могућности.

Господар Живота – Исус из Назарета, вечни Син Божји – свој говор на Гори о блаженствима спокојно завршава: „Тражите зато најпре Краљевство и праведност његову, а све ће вам се остало додати“ (Мт 6, 33). У овом свом јединственом говору, који се својом животворном дубином и пророчком силином не може поредити ни са једном поруком било којег вође, Христ нам раскрива незаобилазни темељ и садржај истинског живота. Онога живота који није селективан или парцијалан, који није само повесни, само земаљски, само привремен, већ који прожима и Земљу и Небо, и историју и вечност, и пролазно и непролазно. Ко је наиме своје срце – то јест свој разум и своју вољу, своју душу и своје тело – отворио целокупности живота, нужно постаје и заувек остаје онај који тражи пуноћу, тражи истрајност, и налази вечност. Људско биће, у чије је срце утиснут печат жеђи и глади за вечношћу, никада и никако – осим демонском обманом – не може пристати на уске улице земаљских боравишта. Исусово ускрснуће – темељ и гарант нашег преображења – потврђује овај јединствени смисао нашега животног пута, да „најпре тражимо Краљевство“.

Исусов позив „најпре“ – нема хронолошко значење, већ изражава основу и смисао свих наших трагања. „Краљевство“ које смо позвани да тражимо треба, дакле, у нашем животу да има сваку предност, приоритет, сву највишу снагу и меру изражавања нашега бића. А зашто оно? – запитаћемо се. Једноставно зато што је то „Краљевство“ о коме говори Христ Господ заправо Он сам! Он, дакле, као Богочовек, а тако и као савршена хармонија Бога и човека, Неба и Земље, Духа и тела, повести и вечности, али и хармонија међу нама, људима. „Краљевство“ које треба да тражимо јесте, дакле, Он; Он – једини мост, једини прелаз и јединствени пут из несигурности у сигурност, из ограничености у неограниченост, из пролазног у непролазно. „Краљевство“ које треба да тражимо јесте Он: Господ наш Исус Христ, који је „ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса. (...) и постао човек. (...) И ускрснуо“. Од свих људских бића, само је Он једна и јединствена Личност која искључиво и цела живи за друге! За Оца Небеског, за све земаљске синове и кћери. Живи и држи целокупни космос. Наше руке, браћо и сестре, не могу показати и указати ни на једну другу историјску личност која је тако постојано и непрекидно живела за друге, као што је то живео, и живи, и живеће Син Божији Исус Христ.

А што је то, браћо и сестре, „праведност његова“ – праведност тог Краљевства? Та праведност су једноставно сви они задивљујући односи, које само Он свугде и свагда успоставља међу нама. Међу нама људима, као и између људи и целокупне творевине, и унутар свега створеног. Међу нама људима, али и између Бога и васељене, Бога и свеукупног духовног света. Па и међу свим народима, континентима, месту свиме што чини глобалну стварност. А те односе је Он и нама даровао, и зато их и ми, људи – и то сада и овде – можемо успостављати са свом повешћу наших прошлости и свом повешћу наших будућности. Праведност Христовог Краљевства нам омогућава – и то само Он – да можемо све што постоји, што се догађа и што год долази, „читати“, разумети и тумачити у светлу Циља, Смисла, у светлу Пуноће, Живота, Љубави, Вечности. Његово Краљевство преображава и прошлост, и садашњост, и будућност, управо зато што наша срца отвара Христу као Центру свега постојећег. А из тог „Центра” милост се и љубав, као светлост, расипају у свим правцима.

Баш то Краљевство Христовог Ускрснућа и Његових свепреображавајућих односа – јер изван Њега ништа и не постоји – требало би да истражују баш сви људи. И они који рађају нове људе за земаљски живот, као и они који раде за напредак земаљског живота... Али и сви они који су првенствено позвани у службу самог тог Божјега Краљевства. Јер ко не трага за оним што је приоритетно, убрзо ће му све постати несигурно и неконзистентно; а ко се задовољава само материјалним поседовањем и уживањем, његово ће „краљевство“ бити кратког даха. Ко, опет, мисли да силом може остварити своје „краљевство“, истог момента ће се суочити са силином деструкције, несреће и нестајања...

Браћо и сестре, будући да смо сви ми, као делитељи наше заједничке повести, позвани на позорницу историјског догађања и то не у доба многобројних, него у ово наше доба радикалних промена, сви смо ми много снажније позвани да свестраније тражимо Краљевство Исуса Христа и Његову праведност. Само снага трагања за Краљевством и за његовом праведношћу осигураће нам и све остало што нам је за живот потребно. А наше тражење ће тако постати оно што је одувек требало бити, и што увек и треба да буде: Боготражење!

У том духу Боготражења, свима Вам од срца желим срећан и благословљен Ускрс! Христ је ускрснуо – зато и ми можемо започети нови живот. Можемо слободно живети Његово Краљевство апсолутне снаге љубави и удисати свуда и увек Његову Правду. Да, Христос васкресе – Ваистину васкресе! Радујмо се, сестре и браћо! И, делећи свима мир и радост, отварајмо путеве наде, путеве најрадосније вести: Христ је устао из мртвих.

Све Вас зато радосно благосиљам у име Оца и Сина и Духа Светога.

Надбискуп Станислав Хочевар

Извор: Кућа добрих вести