Јевтушенко је оживеo сећања на раније сусрете са Оскаром Давичом, Божидаром Шујицом, Изетом Сарајлићем и другим поетама, као и о гостовању на ФЕСТ-у и сусрету са обичним људима, а свом пријатељу поверио је и мање познате занимљивости из свог богатог живота.

Тако је из пера Горана Лазовића настала „Планета Јевтушенко”. Књигу је недавно објавио „Србоарт” у едицији „Хит издања”.

Аутор каже да су му били драгоцени и Јевтушенкови савети, од којих један издваја за наше читаоце „Увек сам говорио младим песницима – будите све, само немојте бити досадни. Досада убија, руши бракове, животе, ако јој допустите да уђе у књигу, најбоље је да побегнете из књижевности”.

Корисно је запамтити и поуку да радозналост треба неговати. Јевтушенко је говорио: „Гледам то по себи, увек сам све морао да пробам, видим, да дотакнем. Уз све, имао сам неку посебну енергију. Захваљујући њој могу, не само да напишем одличну песму или текст, него могу да утичем на ствари које су, може се рећи, далеко од мене”.

Међу корицама Лазовић је сабрао и одабране Јевтушенкове песме и фотографије које до сада нису објављиване. Ту су и новински текстови, међу њима и они који су објављени у „Кући добрих вести”, „Политици”, „Спутњику”... А у сусрет овој књизи, поводом документарног филма „Свет без граница – Јевгенија Јевтушенка” руског редитеља Александра Јакова, који је премијерно приказан у Москви.

Горану Лазовићу руски песник је поверио своју животну причу

Горан Лазовић у овом филму има кључну улогу, јер Јевтушенко њему поверава своју животну причу.

Предговор за књигу написао је проф. др Малиша Станојевић. Он оцењује да разговори са Јевтушенком припадају циклусу многобројних записа, међу њима и они са Волге, далеких предела и пространстава Русије.

– Горан Лазовић је писац који иде у походе, у сусрет људима који говоре, имају причу. Писана књижевним и публицистичким стилом, књига је израз чистог писања и оштрог пера – закључује проф. Станојевић. Он додаје да је аутор, у неку руку, сведок архивирања лирског јунака, који са творцем Јевгенијем Јевтушенком улази у музејску збирку, са бременом стваралачког живота, преобликујући се у експонате. А запажа се и да се у овој књизи следи Андрићево становиште о причи и причању.

Уместо поговора и Перо Зубац написао писмо у коме наводи: „Књигом ’Планета Јевтушенко’ ти си се драги мој, стари друже, како је имао обичај да каже пријатељима па и познаницима мој омиљени јунак Реј Гетсби, одужио за пријатељство и несумњиво поверење, свом литерарном сабрату и узору Јевтушенку.” Овде Зубац оживљава своје књижевно сећање које досеже до младости када је упознао Јевтушенка, па Лазовићу пише: „Из мог првог новинарског интервјуа наводим ти неколико Јевтушенкових одговора: „Каква су струјања међу вашим савременицима”?

„Од младих ми се свиђају Вознесенски и Ахмадулина. Они ће остати у повести руске књижевности.”

„Како је настала ваша позната песма „Мила спавај” „Написао сам је ноћу и прочитао је жени којој је посвећена. Она је заиста заспала”.

„Које своје песме волите?”

„С песмама је као са децом. Мајка често мисли да је ружно дете лепо, а да је лепо ружно.”

И писац Игор Аброскин из Јевтушенковог родног места Станица Зима написао је писмо које је добило место у књизи. У њему каже како се одбегли осуђеник славе Јевгениј Александрович заувек опростио од свог Сибира, али и вратио у своју Зиму да никада више из ње не оде.

Своја сећања на сусрете са Јевтушенком изнео је и Божидар Шујица под насловом „Дугоноги Дон Кихот”.

Новинар Богдан Ибрајтер Тане урадио је по фотографијама цртеже са ликом Јевгенија Јевтушенка за Лазовићеву књигу. Тане признаје: „Јевтушенка никада уживо нисам видео. О њему сам први пут чуо од свог старијег брата, који је марио за поезију и литературу уопште. Послушај ово, рекао је, што каже Јевтушенко: ’Удвојте, утројте страже’...Јевтушенко није само песник, он је пророк... ” – пише Ибрајтер.

За ликовну обраду била је задужена руска сликарка Ирина Власова.

Извор: Кућа добрих вести