Пројекат А Галаксија около сија припада синтезијској уметности. Овa уметност заснована је 1957. године, и она подразумева стапање више разночулних медија који су детерминистички уодношени у виду објекта, инсталације, секвенцијелности са извођачима или без њих.

Синтезијска уметност предвиђа подједнако коришћење и старих и нових медија, неелектронских и електронских. Основни начин повезивања медија је интуитиван, ослоњен на личне синестезије. Битно обележје ове поетике је залагање за синтезу из једног духовног центра, јер моноауторско стварање осигурава највиши степен кохерентности и кореспондентности медијских спојева. Пошто укључује семантичност, синтезијска уметност може разматрати и вануметнички свет и саму себе.

Овде се не могу бавити дефинисањем уметности, али могу споменути извесна убеђења којима нема места у мојој уметности. Међу њима су гесло да све може бити уметност, потпуни индетерминизам, мешање различитих културолошких нивоа, посивљење настало брисањем граница између различитих појава у уметности. Насупрот томе, аутор се залаже за преживљавање естетског и за узвишено.

Наведеним обележјима поетике синтезијске уметности саобразно је и дело А Галаксија около сија, инсталација с посетиоцима као извођачима, која обухвата елементе архитектуре, скулптуре, слике, светлости, тактилности, текста, музике, кретања делова објекта и кретање посматрача. Између осталог, рад тежи да побуђивањем свих човекових опажајних и сазнајних моћи досегне и свеобухватан доживљај света.

„Читањем“ пројекта могу се открити разна значења и симболисања. Анимација доноси мноштво визуелних и звучних знакова из којих ничу сажете приче вековима испредане о цивилизацији насељеној близу руба Галаксије.

У делу су обједињени ауторска детерминација и посматрачева интервенција. Тиме је умањен степен детерминисаности, али је повећано посматрачево учешће у доживљавању пројекта. Поред тога, учешће посматрача у делу није моноинтерактивно него полиинтерактивно.

А крунски значај дела јесте у томе што оно покушава да обухвати и уметност и филозофију, лепоту уобличеног и дубину значења. Тежи да наговести мисао о свету што нас из несагледних даљина опкољава, али који је и ту близу, у нама, и који смо и ми сами.

Извор: Кућа добрих вести