Према резултатима истраживања, најснажнији мотиви грађанима Србије да се укључе у добротворне акције су осећај да чине добро дело и уверење да личним ангажовањем доприносе решавању неког важног проблема.

Највећу мотивисаност грађани су показали када је потребно помоћи деци оболелој од ретких болести и с инвалидитетом, деци без родитељског старања, тешко болеснима, сиромашнима и жртвама насиља. И поред лоше материјалне ситуације, забележен је раст просечне вредности појединачних донација. Просечни минимални и максимални износи издвојени из личних буџета у добротворне сврхе у 2020. години већи су у односу на просек из 2018. године. Наиме, најмања просечна донација у 2020. години износила је 408 динара, што је за 32 одсто или за 130 динара више у односу на износ донација две године раније. Највећа просечна дарована сума у 2020. години износила је 1.562 динара, односно 3 одсто или 33 динара више од највеће просечно дониране суме у 2018. години.

Поверење у организаторе филантропских акција је такође важан мотив грађанима да се укључе у неку филантропску активност. Фондације се налазе на високом трећем месту листе субјеката које грађани Србије наводе као оне које би подржали у циљу прикупљања средстава за неки племенити циљ, одмах након личних иницијатива грађана и здравствених установа. Јавност Србије у фондацијама види субјекте од поверења и за њих верује да поседују стручан кадар и мобилизаторску моћ покретања филантропских акција.

“Готово половина грађана би дала новац фондацији која улаже у опште добро. Притом, уколико би се одлучили да новац усмере преко фондација, највећи број грађана, 42 одсто, би желео да повремено добија информације о даљем току своје донације. Нешто више од четвртине њих, изразило је жељу да редовно добија извештаје, док је сваки десети грађанин исказао спремност да се лично, волонтерски укључи у неку акцију давања за опште добро. Нама је ово показатељ да је потребно подстицати грађане и на друге видове помоћи, као што су донирање робе, знања и времена, али и обезбедити им механизаме подршке, попут пореских олакшица и повољније законодавне регулативе”, изјавила је Марија Митровић, директорка за филантропију и партнерства Траг фондације.

“Истраживање је показало да је неопходно радити на повећању поверења у све друштвене актере који се баве филантропским активностима. За саме филантропске акције је важно да се транспарентно спроводе, што је одговорност организатора акција. Уочено је и да је потребно омогућити грађанима већу доступост информација о акцијама давања за опште добро, у чему кључну улогу играју медији, који би требало да о њима извештавају редовно и свеобухватно, од почетка до краја”, истакла је Јелена Аврамовић, менаџерка програма, УСАИД Србија.

Истраживање је део Пројекта за унапређење оквира за давање, који спроводи Коалиција за доброчинство, а финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД). Коалицију за доброчинство предводи Фондација Ана и Владе Дивац, а додатно је чине Траг фондација, Смарт колектив, Catalyst Balkans, Српски филантропски форум, Форум за одговорно пословање и Привредна комора Србије.

Траг је регионална фондација која делује у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Већ 21 годину подржава и подстиче грађане на активно учешће у развоју локалних заједница у којима живе или послују. Траг фондација оснажује људе који верују да заједничке иницијативе могу имати велики утицај и који желе да буду покретачи позитивних промена у својим заједницама. Током претходне две деценије Траг фондација је кроз бројне програме подржала више од 1.500 успешних пројеката са преко 14 милиона америчких долара уложених широм Србије и региона.

Извор: Кућа добрих вести