Уколико желите да пристуствујете предавању, можете се пријавити путем OВОГ линка.

Предавач је др Маја Вучковић, доктор медицине, психотерапеут, едукатор и лајф коуч.

„Да је живот лак, човек се не би родио плачући“

Живот није лак јер су губици, туга и жалост његов саставни део. Свако је доживео неки губитак. После губитка следи туга и жалост. Иако је већини најтежи, губитак вољене особе, није једино за чиме жалимо. Губимо посао, губимо прилике и могућности, осећања, материјалне вредности, љубимце, идоле, слику о себи, моћ… Губитак је све оно у шта смо уложили своје емоције. Све чему смо се посветили, за шта смо везали своје наде, очекивања. Изрека каже да време све лечи. Не лечи време – ми сами пролазимо кроз процес жаљења и остављамо губитак иза себе. А за то јесте потребно време. Ако имамо капацитет да ожалимо губитак, након што прођемо кроз неминовну тугу, чежњу, болно недостајање, остаће нам успомене на оно што смо изгубили и наставићемо живот.

Ако нисмо кроз свој психолошки развој савладали и усвојили неке емотивне способности које нам омогућавају да ожалимо, одтугујемо, остаћемо заробљени у очајању и самосажаљењу. Јер „бол је неизбежна. Патња је опција.” Кад нам неко нанесе бол, изазове губитак, ако изневеримо себе, повредимо некога или он нас – можемо опростити – себи или другој особи, затражити и прихватити опроштај. Али можемо и остати заробљени у осветничкој мржњи и бесу. Шта подразумева жаљење и опраштање, као се стиче и развија капацитет за жаљење и опраштање и шта се дешава уколико нисмо за то способни, причамо на њебинару: „О губитку, жаљењу и опраштању“.

Извор: Кућа добрих вести/ФБ