Кућа Добрих Вести

Login

Премијера Пепељуге у позоришту Душко Радовић

Оцените овај чланак
(2 гласова)

pepeljugapremijera3434343Премијера представе „Пепељуга“ Александра Поповића, у режији Стевана Бодроже, биће одиграна 28. фебруара 2020. године у 20 часова на Сцени за децу Малог позоришта Душко Радовић.

 

Тим поводом вас позивамо на конференцију за медије која ће бити одржана у позоришту, у уторак 25. фебруара 2020. од 11 часова.

 

Претпремијера биће изведена 27. 2. од 10.30, а реприза 29.2. од 17 часова.

 

У представи играју: Владислава Ђорђевић, Недим Незировић, Маријана Вићентијевић Бадовинац, Душица Синобад, Јелена Ћурувија Ђурица, Јована Цветковић, Угљеша Спасојевић, Катарина Димитријевић, Никола Шурбановић, Никола Керкез, Маријана Петровић и Радица Маринковић. Адаптацију текста потписује Марија Стојановић, сценографију Зорана Петров, костимограф је Сенка Ранисављевић, композитор Срђан Марковић, док је за сценски покрет задужена Јована Иконић.  

 

„Пепељуга“ Александра Аце Поповића је једно од капиталних дела српске и југословенске књижевности за децу. Потез поставке овог текста на репертоар Малог позоришта „Душко Радовић“ део је намере да се скине прашина са заборављених класика дечје књижевности. Оно што једно дело чини класичним је његова свевременост и, збиља, „Пепељуга“ Аце Поповића чини се необично актуелном. У сржи њеног драмског света је један метасукоб, сукоб између извештачености и аутентичности, сукоб између правог осећања љубави према другом људском бићу и нарцисоидне, а дубоко лажне, љубави према себи која се на другог само пројектује, као одраз у огледалу. Ове теме чине „Пепељугу“ необичном и актуелном. Ми живимо у свету у ком се инсистира на скоро естрадном односу према сопственом изгледу, према свеукупном утиску који ћемо остављати на друге, и тим садржајима и искривљеним принципима деца су свакодневно изложена. Моћ бајке, посебно кад је модернизована једним брилијантним умом какав је Аце Поповића, јесте да „исправи то искривљено огледало“ и да се на шаљив, разигран, али ипак врло дубок и едукативан начин деци покаже шта су праве вредности: конкретно у случају ове бајке како је изафектираност најчешће маска за празнину, како се права љубав не може силити већ се налази у аутентичном међусобном препознавању два бића, како је давање другима у исто време давање и себи јер кад смо окружени људима који су збиља добри за нас више се и не зна ко је коме више дао, а није ни битно, права љубав је несебичност управо зато што у њој не постоје страх и могућност да будемо искоришћени. Врло су дубоке поруке Аце Поповића и далеко превазилазе дирљиву поучност аутентичне бајке. Уводе нас у свет модерног нарцизма који искривљује човекову слику и о самоме себи и о ономе што би релације са другима требало да буду. А опет, смешна, врцава и на моменте нежна поетика Аце Поповића показује завојити пут изласка изван тог света лажи и лажних предубеђења.

 

Како би испратила Поповићев крајње разигран, на моменте намерно претеран, сочан и поетичан језик изабрана је епоха барока да се у њу смести ова Пепељуга. Као што је и Поповићев језик китњаст, хипертрофиран, музикалан, тако је и барок епоха претеривања, и врло често епоха тријумфа форме над садржином. Он је такође и епоха чудесне лепоте и због свега овога адекватан је да отелотвори комплексни свет ове „Пепељуге“. Наспрам компликованости, формалности, дворске етикеције ове епохе стајаће једноставност и чистота Пепељугине и принчеве љубави и управо ће нам толико китњаста и дубоко формална фаза у развитку човековог односа према естетском помоћи да додатно истакнемо врлине једноставности и искрености Пепељугине и Принчеве љубави.

 

„Пепељуга“ је замишљена као мали спектакл за дечју публику али у сржи тог спектакла биће сакривен моралитет, такође за децу. Пепељугине патње нису мале, њена пониженост није занемарљива, свет је пун заборављене, запостављене и обесправљене деце. Испод слојева и слојева Поповићевог смеха крије се један крик за правдом, вапај да се правим вредностима бар на трен дозволи да заблистају и засене обиље привида и лажи којима је затрпан ум савременог човека, па и савременог детета. Тај крик испуштен је суптилно, шаљиво, разиграно али је ипак крик, позив да се дозовемо себи и ослободимо се извештачености.

 

Тој дубини поетике овог писца остаћемо доследни у овој представи.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 21 фебруар 2020 23:05

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија