Књига је промовисана, такође, последњих дана 2019, године током које су у НР Кини обележаване четири деценије од проглашења Реформе и отварања, епохалних периода за развој привреде те земље, али и глобалне економије.
Говорећи о савременој Кини, разматрамо јединствен економски развој земље која није обична. На тлу Кине је настала једна од првих светских цивилизација, њена култура се проширила широм Азије и тамошњи ствараоци су током више хиљада дуге историје подарили човечанству неке од најнапреднијих технологија свог доба.
НР Кина је данас глобално најмногољуднија земља са преко 1,4 милијарде становника који живе у трећој најпространијој држави на свету која се простире на преко 9,6 милиона квадратних километара. НР Кина је проглашена 1. октобра 1949. године и њени људи су, под вођством КПК протеклих седам деценија остварили вртоглав економски успех и изузетне промене у једној од ретких преосталих социјалистичких држава. Национална привреда је из сиромашне и пољопривредне израсла у глобално другу највећу, мерено реалним укупним друштвеним производом (БДП, када није урачуната инфлација). Из беде је извучено 740 милиона људи (према статици Светске банке чак 850 милиона), а Кина је данас предводник у низу модерних технологија. НР Кина је највећи индустријски произвођач на свету и извозник роба и услуга, има највеће девизне резерве, глобално је други увозник у међународној трговини и прималац страних инвестиција.
О економији се ради
Из перспективе просечног новинара, макар он био и дугогодишњи уредник, политиколози често не поклањају довољно пажње економској науци развоја једног друштва. То није случај са др. Митровић. Чини се да је професорка као студент темељно учила економско градиво. Уосталом, она је навела да је један од њених узора у студентским данима била цењена професорка др. Радмила Стојановић са Економског факултета Универзитета у Београду. Низ година предаје на ФПН више предмета из економских наука.
Отуда је и нова књига др. Митровић веома детаљна када је реч о економској политици и трендовима у НР Кини. Аутор нуди мноштво драгоцених статистичких података о вртоглавом економском развоју те земље. Такав приступ, из првих чланака у књизи, насталих средином 1990-тих, до најновијих, који се протежу током четврт века, пружа другим истраживачима, садашњим и будућим студентима и аналитичарима НР Кине добру основу за поређења и закључивања о ономе што је према Светској банци, "највиши одрживи напредак главне привреде у историји”.
Такав је већ уводни чланак у књизи са насловом „Народна Република Кина на прагу новог века“, објављен у часопису Преглед међународних односа, београдског Института за међународну политику и привреду (ИМПП). Пишући почетком 1995, што је била 16. година од спровођења политике реформи и отварања, др. Митровић је разматрала нека од питања која су постојана у испуњавању стратешког циља НР Кине – модернизација земље и поновно уједињење матице државе са, тада још под колонијалном влашћу територијама Хонгконг и Макао и још увек одцепљеном провинцијом Тајван. Такав циљ о је одраз тежње да буде остварена историјска величина земље и она заузме право место у међународној заједници, навела је професорка.
Реформа је непрестана
Нека од ових питања како их је професорка Митровић формулисала гласе:
Прво, Кина стално мора да води реформску политику до границе неопходне како би био очуван привредни развој и захваљујући томе, политичка стабилност, писала је 1995. године професорка Митровић. Уосталом, “архитекта” кинеске реформе и отварања врховни вођа Денг Сијаопинг (1904-1997.) је говорио да ће “кинеска модернизација и социјализам бити сахрањени без прихватања реформе и отварања.”
Према статистичким подацима кинеских власти, реални (прилагођен за инфлацију) БДП те државе је од 1953. до 1978, растао по просечној годишњој стопи од 6.7 процената. Од 1979, када су започете економске реформе, до 2017. кинески БДП је имао просечни годишњи раст од близу 10 процената.
Кинески привредни раст је далеко изнад оног у међународној привреди. Кинески номинални (када се не рачуна инфлација) БДП је између 1979. и 2012. растао по просечној годишњој стопи од 9,9 одсто, док је светски просек у том периоду био 2,9 одсто. Између 2013. и 2018. је просечан раст кинеског БДП износио седам процената, а глобално опет 2,9 одсто.
Док је 1952. на почетку првог петогодишњег плана, БДП у НР Кини износио 30,55 милијарди долара, за 2019. је процењен на близу 14,6 билиона долара. БДП пер капита је 1952, изнео 54 долара, прошле године је процењен на 10.262. Између 1952. и 2018. године номинални БДП је порастао 452,6 пута.
НР Кина је 1978. године била 11. по величини привреда у свету мерено номиналним БДП. По том мерилу је 2010. претекнут Јапан и од тада је НР Кина друга највећа привреда. Удео привреде НР Кине у глобалној економији је од 1978. до 2012. порастао за 9,6 процентних поена и достигао 11,4 одсто. Током наредних шест година је учешће кинеског номиналног БДП порасло за 4,5 процентних поена и 2018. представљало 15,9 одсто светског.
Међутим, мерено паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама) НР Кина је у 2019. години имала БДП вредан 27,3 билиона тзв. међународних долара (онај који би у цитираној земљи купио масу роба и услуга одговарајућу долару у САД). Просечан доходак по становнику у НР Кини је достигао 19,504 долара.
Према овом критеријуму НР Кина је још 2010. са БДП од 14.8 билиона међународних долара надмашила САД које су те године достиогне БДП од 14.6 билиона. Уопште, током протеклих 20 година кинески БДП мерен PPP је порастао значајно, са 3,695.69 на 27,3 билиона међународних долара. Тако мерена, годишња стопа раста је достигла максимум од 17.32 одсто у 2007, да би опала на 8.03 одсто прошле године.
Увелико је подигнут и животни стандард Кинеза
Истовремено је, како је указала др. Митровић, главни циљ био и остао унапређивање животног стандарда људи и очување поверења становништва. Или како је у мају 2015. током разговора са групом новинара из 16 земаља Централне и источне Европе казао у кинеском граду Јиву локални секретар КПК Ли Јифеи: „Јасно нам је да можемо управљати само док будемо имали економске резултате”.
У НР Кини су остварена велика достигнућа у повећању укупног националног прихода (GNI). Док је 1962. године GNI износио 70 долара, 2018. је увећан 134,3 пута на 9.470 долара. НР Кина је 2018. према GNI била 78. у свету, узлет од 104 места у односу 1978.
Просечан расположив приход у НР Кини који је 1949. износио само 49.7 јуана (око седам долара, достигао је 2018. 28.228 јyана (око 3.998 долара). То представља номинално повећање од 566,6 пута, а прилагођено за инфлацију 59,2 пута, уз просечну стопу раста од 6,1 одсто.
Од оснивања НР Кине до почетка реформе и отварања, већина запослених становника градова радила је у државним предузећима или колективима и плате су представљале њихову искључиву зараду. У новом добу су извори прихода разгранати због цветања приватног сектора, ширења инвестиционих канала и побољшања друштвене заштите, наводе кинески медији.
Протеклих 70 година увелико је побољшан квалитет живота Кинеза. Један од показатеља, дужина живота, је више него удвостручена, са 35 година 1949. на 77 у 2018.
Увелико су од 1949, а нарочито са реформом и отварањем побољшани услови становања у НРКини. Све више породица у градовима и на селу је напустило оронуле, слабо опремљене домове и преселило се у простране, светле и добро опремљене грађевине.
У НР Кини је производња житарица и пиринча повећана са 48.6 милиона тона 1949. на 212.1 милион тона 2018. Следиле су и огромне промене у потрошњи Кинеза.
Са знатним повећањем стопа прихода, сеоско и градско становништво је са основне потрошње за намирнице прешло на издвајања ради забавe и унапређења живота. Услед тога је Енгелов коефицијент (са растом примања пропорционално опада удео издатака за исхрану), нагло опао, а ниво и структура потрошње се константно побољшавају.
Искоренити апсолутно сиромаштво, умногостручити средњу класу
Друго, навела је у поменутом чланку др Митровић, Кина мора што је пре могуће да извуче становништво из екстремног сиромаштва и створи многобројну средњу класу. Стопа сиромаштва у Кини је пала са 88 процента 1981. на 1.7 процента 2018 које је класификовано као апсолутно. Главни циљ кинеских власти јесте да екстремно сиромаштво буде потпуно уклоњено током 2020.
Сиромаштво је данас у Кини присутно углавном у сеоским подручјима пошто је током деценија економског раста великим делом искорењено у урбаним срединама.
Усклађено за PPP (паритет из 2011. године) кинеска национална линија ekstremnog сиромаштва од 2.300 јуана годишње (или 331 долар годишње) је виша од 1.90 долара дневно по појединцу, што је износ који Светска банка користи у осматрању беде у свету, навели су 2015. из Банке. Укупно је 2019. из сиромаштва у сеоским подручјима извучено 11.09 милиона људи. У тим крајевима је 2018. било укупно 16.60 милиона сиромашних. Те године је стопа апсолутног сиромаштва на селу била за 15.5 процентних поена нижа у односу на 2010.
„Глад, несташица и сиромаштво који су хиљадама година опхрвавали Кинезе, углавном су остали за нама,“ поручио је председник НР Кине и генерални секретар КПК Си Ђинпинг. НР Кина је на добром путу да оствари први стогодишњи циљ, да до 2021. године изгради у сваком погледу умерено развијено друштво.
Такође, средња класа у НР Кини броји преко 530 милиона људи, према летошњој процени америчке агенције за испитивање јавног мнења Пју. Пју у тај део друштва убраја људе са примањима од 10 до преко 50 долара дневно. Према проценама америчке и светске консултантске фирме за управљање McKinsey & Company, број становника који припадају средњој класи ће у Кини 2022. достићи 550 милиона и чиниће 75 процента градских домаћинстава.
(Наставља се)
Кућа добрих вести