Наиме, Стрељачки савез Србије је у идејном решењу стрелишта предвидео, што је и нормално, и објекат за малокалибарски пиштољ (МК пиштољ) на 25 метара. У овој дисциплини Јасна Шеарић има олимпијску бронзу, Зорана Аруновић је била светска вицешампионка, а српска репрезентација је  у Осијеку на ЕШ 2013. освојила бронзу! Међутим, урбанисти су, под изговором да је „пробијена“ квадратура дозвољена за спортске објекте на „историјској целини“, једноставно „избрисали“ стрелиште за МК пиштољ! „Избрисали“ су и енергану, спортску дворану са хотелом, а одбили су примедбу СС Србије да службене просторије буду у оквиру стрелишта инсистирајући да се граде на локацији према улици... Траже и да, на земљишту које има много подземних вода, па и подземних потока и речица, стрелиште има сутерен, што поскупљује градњу, док су стрелци предложили да се изгради приземље и спрат на коме би било стрелиште за ваздушно оружје и службене просторије...
- Одричемо се енергане, дворане за припреме и  хотела, али не можемо и не смемо да се одрекнемо стрелишта за МК пиштољ. То је дисциплина у складу са међународним прописима,  веома цењена и на олимпијским играма, где имамо много успеха јер су стрелци из Лондона 2012. донели два трофеја, тачно половину олимпијских медаља. Такође, не можемо смањујемо габарите јер је и то мимо прописа. Ако је стрељачко место широко метар, не можемо да га правимо на 80 сантиметра, ако се гађа на 100 метара не можемо да градимо ров на на 80 метара. Такав урбанистички приступ не води ничему и под тим условима боље је и да не градимо ништа. Молим вас да нам омогућите да направимо објекат по међународим прописима, на коме ћемо моћи да организујемо сва такмичења – апеловао је  на урбанисте Синиша Машовић председник СС Србије на јавној расправи.
Стрелци су имали и веома јаку и конкретну подршку на јавној расправи од представника Министарства омладине и спорта Србије који су истакли велики значај који овај објекат има не само за стрељачки спорт него и за град.
Стрелиште је на истој локацији до 1851.  када га је свечано отворио кнез Александар Карађорђевић. Последњи пут је реновирано 1957.  Прошле године  су решена сва  правно имовинска питањa и Стрељачки савез Србије је уз велику помоћ Министарства омладине и спорта понудио идејни пројекат националног олимпијског стрељачког центра  архитекте Мариа Јобста, супруга прослављне мачевалке Вере Јефимијадес, који је на јавној расправи аплевао да се на затвореној седници Комисије за планове Града Београда, усвоје примедбе  СС Србије: да се врати стрелиште за МК пиштољ, објекат гради на спрат и да на њему буду службене просторије образаложивши са стручног аспекта предности оваквих решења иначе детаљно наведених у пројекту.
Као што то обично бива, када се сиромах (читај Стрељчаки савез Србије) жени, сви му иду у сватове. На крајње некоректан начин (на шта је са много емоција и љутње реаговао и Синиша Машовић) представници Хиподрома Београд су на јавној расправи предлагали да се стрелиште исели а да тај простор добије хиподром. Тврдили су да коњима смета пуцњава на стрелишту (које није оперна камерна сцена, већ спортски објекат) и да наводно меци угрожавају бебедност. Заборавали су међутим, да је стрелиштте ту било пре хиподрома који се доселио тек 1920. Тада су, изгледа,  коњи били нервно стабилнији него данас и нису им сметали хици са стрелишта. Републики завод за заштиту споменика културе дао је мишљење којим простор на коме је стрелиште мора да остане у тој функцији.
Јавној расправи присуствовали су испред СС Србије и генерални секретар Ненад Петковић и сарадник Слободан Купрешанин.
Према пројекту, стрелиште ће бити апсолутно безбедно, са „блендама“ и зидовима који спречавају да метак одлута. То ће, уједно, када буде изграђен, бити једини стрељачки објекат по међународним стандардима у Србији.

Извор: Кућа добрих вести