Победио је, пред великом бројем гледалаца други пут на овој трци (после друге етапе у Бору), Мауро Рикеце (Аргентина, Нипо Јапан) испред  Михаела Колара (Словачка, Дукла) и Стевића.
 Стевић ће у Београд 16. јуна ући у  жутој мајици Вестерн униона Сап. Има шест секунди боље време од Пјотра Кирпсе (Пољска, Марк пол) и 12 секунди боље време до Словака Патрика Тибора (Дукла).
Последња, шеста, етапа од Сремске Митровице до Београда за сада нема сигурну трасу. Шеф саобраћаја Јовица Страњина са екипом саобраћајне полиције МУП Србије отишао је одмах после циља на обилазак стазе јер је код Беочина Дунав преплавио друм и мора да се потражи алтернативни правац.
- Никада нисам у каријери возио стреснију етапу – рекао је Иван Стевић.- После победе на пролазном циљу у Гроцкој када сам претекао Кирспу и Тибора и  освојио три секунде бонификације, био сам потно “изгубљен” од напора и притиска и  не знам као сам се попео уз брдо Шугавац на коме је побегла група од десет бициклиста. Не желим да ми се оваква ситуација више икада у животу понови…
У групи која је побегла, два су ривала угрожавала Стевића – Чах Падоур и и Норвежанин Ланген који су имали по 13 секунди заостатка. Група је на половини етапе имала скоро четир минута предности и, виртуелно, ова двојца су у том тренутку, “пресвукла” Стевића.
- Било је добро што су из битке за бонификације на пролазним циљевима,  испали другопласирани Кирпса и трећи Тибор који су остали уз мене, али је било јасно да морамо да ”ловимо” групу када прође Шабац где је био последњи “летећи циљ” – објаснио је Стевић - Дугујем велику захвалност мојим сувозачима у Тушнаду, али и свим српским бициклистима у каравану који су када је требало били уз мене.
Група је  код Хртковаца уловљена, али су пре тога побегла из ње четворица возача који нису угрожавали Стевића (мали су преко четири минута заостака) и сви су “навијали” да сами дођу на циљ да се избегне рискантан спринт:
- Били смо спремни да их пустимо, али Нипо није дозволио, вукао је и довукао групу до њих. Имају Рикецеа и нису хтели да препусте другима постоље. То је био други велики стрес, нисам смео да дозволим ни Кирпси нити Тибору  да буду бољи од мене  јер бих изгубио жуту мајицу. Било је паклено у финишу и знао сам само да сам на постољу, али нисам знао на ком степенику…Добро је што су ме победила двојица бициклиста који ме нису угрожавала у укупном пласману.
Последња етапа има три пролазна циља, ако Кирпса или Тибор тријумфују на сва три имаће девет секунди бонификације и претећи ће Стевића, што само показује колико је маргина од шест секунди “тесна”:
- Навијам да Дунав донесе још воде и да се промени стаза етапе да идемо као пре неку годину, директно за Београд – нашалио се Стевић.- Обично је последња етапа на свакој трци релаксирајућа, ова ће бити далеко од тога.
Селектор Радиша Чубрић је био задовољан исходом:
- Упустили смо се у, да тако кажем, коцкарски  ризик јер је веома тешко чувати разлику у секундама. Међутим, Стевић је изабрао тај пут и ми смо га следили, возачи репрезентације, Радничког, ЦЦН Металца и Фестине,  помажући му колико смо могли. Био је уверен да може да спринта, чак и за победу у етапи. Измакла му је за мало. Одлично су возили и сви српски бициклисти, на томе им честитам, није лако 200 км возити у јаком ритму. Опасна је последња етапа, успон на Црвени Чот је као створен за бегове и мораћемо да отворимо четворе очи…Стевић је 2011. морао да пази само на Расмусена који је имао две секунде заостатка, овде је у много тежој ситуацији, прети му двадесетака бициклиста.
Стевић је на пролазном циљу у Гроцкој зарадио три секунде, за треће место у етапи две и повећао разлику у односну на Кирпсу на шест огромних секунди. Да ли ће то бити довољно за слављенички шампањац остаје да се види…
Рикеце је на победничкој бини од представника Фестине Душана Голића добио други пут часовник Фестина са знаком трке “Кроз Србију” и наменио га оцу која иначе великом поштовалац ове марке часовника.
Пролазне циеве добили су Стевић (Гроцка), Норвежанин Ланген (Обреновац) и Словак Висна (Шабац). На сва три брдска циља славио је Турчин Кал.
Градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић уручио је трофеје на почасној бини са сардницима, замеником градоначелника Томиславом Јанковићем и Илијом Недићем начелником управе за спорт. Са председником организације трке Љубом Живановићем обукао је и жуту мајицу Стевићу. Пјотр Кирпса је сачувао  зелену мајицу Фармакома МБ за пролазне циљеве а Стевић је остао трећи са само два бода заостатка. Плаву мајицу Сосијете женерал банке за брдске циљеве етапу пре краја обезбедио је  Мирак Кал из Турске, док ће у белој мајици Министарства омладине и спорта Србије за најбољег младог бициклисту у Београд стићи  Артјом Захаров (Русија). Норвешки Онеко води у пласману екипа, Тушнад је други, Србија је пета.
Резултати 5. етапе, Пожаревац – Сремска Митровица (200 км): 1. Мауро Рикеце (Аргентина, Нипо, Јапан) 4:46,26, 2. Михаел Колар (Словачка, Дукла), 3. Иван Стевић (Србија, Тушнард, Румунија), 4. Тео Рејнхарт (Немачка), 6. Дамијан Валчак (Пољска, Марк пол)...12. Јован Зекавица (Србија, национална), 22. Габор Каса (обојица Србија национална)...29. Марко Станковић (Србија, ЦЦН Металац) – сви у времену победника итд.
Генерални пласман: 1. Иван Стевић (Србија, Тушнад, Румунија) 17:16,42, 2. Пјотр Кирспа (Пољска, Марк пол) + 6 секунди заостатка, 3. Патрик Тибор (Словачка, Дукла) + 12 ... Габор Каса (Србија, национална) + 20 секунди... 19. Зекавица + 3,28 минута, 21. Марко Даниловић (обоица Србија национална)+ 3,40, 24. Есад Хасановић+3,46, 25. Горан Шмелцеровић (обојица Раднички)+ 3,48 итд. У каравану је 106 бициклиста.

Извор: Кућа добрих вести