Студентски парламент Машинског факултета oрганизује вечерас у 19 часова на Машинском факултету у Београду у свечаној сали 211 да упознате наше звездобројце, највеће умове 20. Века: Михајла И. Пупина, Николу Теслу и Милутина Миланковића.

Већ смо знали да наше мисли и емоције обликују начин на који доживљавамо свет око нас. Оно што нам можда није очигледно на први поглед је то да и наше емоције обликују нашу физичку стварност.

Последњи септембарски дани протећи ће у знаку десете Европске ноћи истраживача, највеће до сада.

Живот у океану, ма колико био чудесан за посматраче, становницима доноси многа ограничења. С обзиром на то да се светлост другачије понаша у овој оптички густој средини, водене животиње на пример, не могу тако добро да виде као ми на копну.

„Могућност да спознамо свет око нас, или прецизније да га научно спознамо, сигурно представља најлепше, готово чудесно својство Универзума. ‘Чудесно’, казаћете, ‘то уопште није научна реч, већ нешто што мирише на религију!’“, пише академик Алексеј Старобински, овогодишњи добитник престижне Диракове медаље и један од водећих руских космолога данашњице.

Можда вам се у разговору понекад учини да се ваш саговорник понаша као да му говорите на кинеском. Мада му је говор увежбан, коректан, пригодан тренутку и пун лепих фраза, можда праћен и одговарајућом гестикулацијом и повременим осмесима, схватате да он уопште не разуме о чему говорите. Заправо, не схвата ни шта је тема разговора.

Јубиларни, десети пут од почетка свог рада, Центар за промоцију науке (ЦПН) организује Дечји научни камп (ДНК) намењен деци која желе да проведу активан распуст у природи.

Локална BEST група Ниш организује међународни летњи BEST академски курс ове године по једанаести пут. У периоду од 21. до 28. јула окупићемо 40 студента, од чега 22 студентаразличитих образовних профила из читаве Европе и 18 студената Универзитета у Нишу.

Удружење “Фулбрајт и пријатељи” расписало је конкурс за доделу награде Предводник, установљене са циљем афирмације изврсности у развоју науке и истраживања, унапређења струке или професије, као и промоције позитивних друштвених промена.

Наставак првог дела:

Економски аналитичари указују да је Иран остварио добре резултате након Револуције. Животни стандард просечних Иранаца је на многе начине мерљиво бољи за време Иранске Републике у односу на период владавине шаха Резе Пахлавија (1941-1979). У периоду између 1995. и 2011. – пре него што је амерички председник Барак Обама завео Ирану санкције које су гушиле привредни раст – Иран је остварио просечни раст укупног домаћег производа (БДП) по глави становника (мереног паритетом куповне моћи, PPP на основу тржишне вредности) од 8,7 процената у просеку, у поређењу са 2,9 одсто у суседној Турској.