Још 1948. године земље света су се удружиле и основале СЗО како би унапређивали здравље, очували свет безбедним и служили рањивим друштвеним групама тако да свако и свуда може да постигне највиши ниво здравља и благостања.

Годишњица СЗО је прилика да се осврнемо на успехе јавног здравља који су унапредили квалитет живота током последњих седам деценија. То је и прилика да се подстакну активности за суочавање са данашњим и будућим здравственим изазовима.

Кључне поруке:

Израз „Здравље за све“ предвиђа да сви људи имају добро здравље за испуњен живот у мирном, просперитетном и одрживом свету.

Право на здравље је основно људско право. Сваки човек мора имати приступ неопходним здравственим услугама, на време и на месту када су нам потребне, без финансијских потешкоћа (што се назива универзалном покривеношћу здравственом заштитом.

30% светске популације нема приступ основним здравственим услугама.

Скоро две милијарде људи суочава се са катастрофалним или осиромашујућим трошковима за здравствене услуге, са значајним неједнакостима, које највише утичу на оне у најугроженијим срединама.

Универзална покривеност здравственом заштитом омогућује финансијску заштиту и приступ квалитетним основним услугама, извлачи људе из сиромаштва, унапређује добробит породица и заједница, штити од криза јавног здравља и покреће нас ка #Здрављу за све (#HealthForAll).

Да би „здравље за све“ постало стварност, потребни су нам:

појединци и заједнице који имају приступ висококвалитетним здравственим услугама, како би могли да брину о свом здрављу и здрављу својих породица;

квалификовани здравствени радници који пружају квалитетну здравствену заштиту, усредсређену на људе; и

креатори политике посвећени улагању у универзалну покривеност здравственом заштитом.

Научни докази указују да су здравствени системи засновани на приступу примарне здравствене заштите (ПЗЗ) најефикаснији и најефективнији начин да се људима приближе услуге које доприносе здрављу и благостању.

КОВИД-19 је уназадио стремљење сваке земље до циља „зравље за све“.

КОВИД-19 и друге ванредне здравствене ситуације, које се преклапају са хуманитарним и климатским кризама, економским ограничењима и ратом, учиниле су још хитнијим стремљење сваке земље до циља „здравље за све“. Сада је време да лидери предузму акцију како би испунили своје обавезе у вези са универзалном покривеношћу здравственом заштитом и да цивилно друштво позове лидере на одговорност.

Мора се убрзати напредак ако се жели испуњење Циљева одрживог развоја УН који се односе на здравље.

Захтевајте своје право на приступ неопходним здравственим услугама без финансијских оптерећења.

Зашто је важна универзална доступност здравственој заштити?

Здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва чији је основни циљ остварење највишег могућег нивоа очувања здравља грађана. Здравствена заштита обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију.

   У оквиру друштвене бриге за здравље обезбеђује се здравствена заштита која обухвата:

   1) очување и унапређење здравља, откривање и сузбијање фактора ризика за настанак обољења, стицање знања и навика о здравом начину живота;

   2) спречавање, сузбијање и рано откривање болести;

   3) правовремену дијагностику, благовремено лечење, рехабилитацију оболелих и повређених;

   4) информације које су становништву или појединцу потребне за одговорно поступање и за остваривање права на здравље.

 Кључне поруке за државе чланице

Улагање у јаке здравствене системе кључно је за просперитетно друштво. Повећање јавног финансирања здравства и смањење трошкова за здравствену заштиту из сопственог џепа - спашавају животе, уз унапређење и других Циљева одрживог развоја УН (осим здравља).

Потребни су јаки здравствени системи како би се обезбедила универзална покривеност здравственом заштитом и спремност за хитне случајеве.

Универзална покривеност здравственом заштитом је политички и друштвени избор. Потребно нам је снажно политичко вођство и захтеви јавности.

Здраво животно окружење може променити животе људи.

СЗО препоручује повећање тзв. „здравствених пореза/такси“ на дуван, алкохол, намирнице са додатим шећером и фосилна горива. Ови порези доносе преко потребне јавне приходе.

Између 2023-2030. године предвиђа се мањак од 10 милиона здравствених радника широм света. Потребна су улагања у образовање и отварање нових радних места за здравствени сектор.

Моменти за акцију

Пређите са економија вођених профитом и загађењем на економије вођене праведношћу и благостањем.

Успех се мора мерити благостањем људи и здравим окружењем.

Ангажовати и оснажити појединце, породице и заједнице за повећање друштвеног учешћа и побољшану бригу о себи у погледу здравља. Осигурати информисано и активно учешће, са људима у центру здравствених одлука и исхода.

Ојачати интегрисане националне здравствене системе користећи приступ примарној здравственој заштити за пружање квалитетних услуга, уз финансијску заштиту и програмирање оријентисано на правичност, родно осетљиво и засновано на људским правима, како би се досегло и ангажовало оне који су у највећој потреби и побољшало здравље и благостање свих људи у свим узрастима.

Омогућиту недржавним актерима да учествују у планирању које води влада, у наџирању напретка или имплементацији ка универзалној покривености здравственом заштитом.

Десет највећих достигнућа у јавном здрављу

       Смањење смртности деце и мајки.

       Смањење болести које се могу спречити вакцинама.

       Приступ безбедној води и канализацији.

       Превенција и контрола маларије.

       Превенција и контрола ХИВ/АИДС-а.

       Контрола туберкулозе.

       Контрола занемарених тропских болести.

       Контрола дувана.

       Повећана свест и побољшање глобалне безбедности на путевима.

       Побољшана спремност и одговор на глобалне здравствене претње.

Здравље за све: крајњи циљ

Посвећеност Светске здравствене организације (СЗО) концепту „Здравље за све“, подржано демократском идејом да су сви људи једнаки, заблистала је у њеном оснивачком Уставу из 1948. године. Устав СЗО је био документ без преседана у свету који се тек опорављао након ужасних последица Другог света рата, али га је поставио на трансформишући пут вредновања свих људских живота. Бескомпромисно је позивао на здравље као основно право сваког човека и темељ мира и безбедности.

Током деценија, СЗО се бавила кључним изазовима своје мисије: предвођењем у напорима за побољшање друштвених услова тако да се људи рађају, расту, раде, живе и старе у добром здрављу. СЗО је, такође, имала централну улогу за глобалну промоцију инклузије концепата рода и инвалидитета. Али такав напредак је био стално угрожаван постојањем здравствених неједнакости глобално. Стога је циљ да се постигне „здравље за све“ и данас једнако важан као и пре 75 година. За СЗО ово остаје кључни пут ка Циљу одрживог развоја УН (ЦОР) бр. 3, ојачан са 16 других ЦОР које треба постићи до 2030. године.

ЦРВЕНИ КРСТ: Конференција за новинаре поводом „Светског дана здравља“

Хуманитарна организација „Црвени крст“ одржаће данас конференцију за новинаре са почетком у 10 часова.

Учесници су

-              Проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије,

-              Представник Министарства здравља

-              Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности

-              Борка Јеремић, Популациони фонд Уједињених нација

-              Наташа Тодоровић, Црвени крст Србије

-              др сц.мед. Катарина Боричић, Институт за јавно здравље Србије „др Милан Јовановић Батут“ и

-              Проф. др Александра Милићевић Калашић, Факултет за медије и комуникацију Београд

Право на здравље је основно људско право. Свака особа мора имати приступ неопходним здравственим услугама, на време и на месту када су јој те услуге потребне. Са друге стране чињеница је да једна трећина светске популације у овом тренутку нема приступ основним здравственим услугама. Ове године 7. априла, на Светски дан здравља Светска здравствена организација обележава 75 годишњицу од оснивања, 1948. године су се земље света удружиле и основале СЗО како би промовисале здравље, свет учиниле безбеднијим и помагале угроженима тако да свако, свуда може да достигне највиши ниво здравља и благостања.

Црвени крст Србије у свом раду значајну пажњу посвећује здравствено-превентивним активностима. У току прошле године, Црвени крст Србије је у оквиру ових својих активности одржао 2.147 радионица које промовишу здраве стилове живота, обухватајући њима више од двадесет хиљада деце до четрнаест година, више од једанаест хиљада младих до 30 година, више од седам хиљада одраслих од 30 до 64 године старости и више од три хиљаде старијих од 65 година. Ово је уједно и подсећање на чињеницу да здраво старење почиње већ у младости и да у њега сви заједно треба да улажемо током читавог живота.

Овогодишња конференција поводом Светског дана здравља у Црвеном крсту Србије представља идеалну прилику да се више говори о здрављу старијих особа као најбрже растуће демографске групације како код нас, тако и у свету.

Општина Звездара обележава Светски дан здравља

Градска општина Звездара, у складу са препорукама општинског Савета за здравље, обележиће Светски дан здравља у петак 7. априла, програмом који ће се реализовати у термину од 10 до 13 сати.

У холу Општине биће постављени штандови на којима ће грађани моћи да измере притисак, гликемију и телесну тежину са бројним важним параметрима за физичко здравље. Истовремено, биће доступан и инфо материјал о постојећим програмима подршке и помоћи на територији Звездаре у области унапређења здравља и квалитета свакодневног живота, и то: Општине и Волонтерског сервиса Звездаре, удружења „Центар за бебе“ и „Сви на вагу“, као и „Хлеб живота“ са којим већ шест година Волонтерски сервис реализује програм подршке и помоћи породицама које брину о особама оболелим од деменције.

На штандовима ће дежурати ученици/це Медицинске школе „Звездара" који ће са својим професорима бити доступни за информације о најважнијим правилима здравих навика у исхрани, значају физичких активности и др.

Такође, у термину од 10 до 13 сати на улазу у Општину, волонтери Волонтерског сервиса Звездаре ће организовати Хуманитарни базар, а приход је намењен прикупљању помоћи за лечење Сергеја, дванаестогодишњег Звездарца, који живи са мајком. На штанду ће се наћи украшена јаја од стиропора, пилићи и лале од текстила, дрвене кутије, подметачи за чаше, магнети, букмаркери, осликане тегле са васкршњим и пролећним мотивима, накит, честитке, ручни радови и други предмети направљени на креативним радионицама Сервиса, удружења „Хлеб живота“ и „Две моје златне руке“, као и донација СЗР „Фрида накит” којима можемо да обрадујемо драге особе у предстојећим празничним даривањима.

У згради Београдске академије пословних и уметничких струковних студија, ул. Краљице Марије 73, у амфитеатру у холу, Јелена Вулић, психолог и терапеут, од 12 до 13 сати, одржаће радионицу и едукацију на тему „Дигитализација и ментално здравље“ која је намењена младима.

У Великој сали Општине Звездара, од 9 до 15 сати Удружење медицинских сестара Србије одржаће едукацију на тему палијативног збрињавања пацијената.

Улаз је слободан.

Извор: Кућа добрих вести/Институт за јавно здравље/Црвени крст/Општина Звездара

Извор: Кућа добрих вести