Бојан Станковић је менаџер за маркетинг и брендирање послодаваца у Infostud-у, највећој домаћој платформи за запошљавање и људске ресурсе, а за МенаджерSAM Newsletter пише о задовољству и мотивацији запослених као предуслову за успешно функционисање компанија.

Да ли стварно слушамо запослене – или чекамо да оду?

„Како да знамо да су нам запослени задовољни?“

„Па нико се не жали…“

„А да ли су мотивисани?“

„Мислим да јесу, изгледа да раде...“

Овако отприлике изгледа неформални разговор између менаџера у многим компанијама. И ту негде почиње илузија – да је све у реду док не постане предоцко.

У време када се све чешће говори о флуктуацији, кризи менаџмента, лојалности и „quiet quitting“-у, питање ангажовања запослених више није HR тренд – већ кључно питање дугорочног опстанка и успеха организације.

Зашто је ангажовање запослених више од само „лепог односа”?

Запослени који су ангажовани не само да обављају свој посао – они брину о компанији, размишљају као интерни амбасадори бренда и често померају границе своје улоге. Њихова мотивација и задовољство директно утичу на:

   продуктивност тима,

   квалитет услуге или производа,

   задржавање клијената и корисника,

   дугорочну конкурентност компаније.

Бројна истраживања то потврђују. Глобални Gallup извештаји показују да компаније са високо ангажованим тимовима имају и до 21% већи профит и до 59% мању флуктуацију запослених. Ангажовање запослених, дакле, није „софт“ тема – то је бизнис тема.

Како знамо да ли је неко стварно ангажован и мотивисан?

Не знамо – ако не питамо.

А још горе – ако питамо, а ништа не урадимо са одговорима.

Истраживања задовољства запослених често се раде форме ради. Анкете се дистрибуирају, подаци сакупе, резултати (можда) прикажу, а онда их захвати прашина неодговорених очекивања. Infostudова истраживања показују да око 75% компанија у Србији мери задовољство запослених, али је и даље непознато колики проценат стварно нешто и предузме након тога.

То не обухвата само редовне анкете о задовољству. Ту су, на пример, и излазни интервјуи. Кроз контакт са великим бројем домаћих послодаваца, приметили смо да чак и они који их редовно спроводе, о овим подацима ретко говоре. Не зато што нису важни, већ најчешће зато што су – непријатни. Они нас терају да се суочимо са грешкама, лошим менаџерским праксама, пропуштеним приликама за развој и игнорисаним сигналима. Зато се ти подаци често везују за конкретно име и презиме и „склоне са стране“ – јер захтевају промену, а промена је непријатна. И тако долазимо у парадокс: имамо вредне информације, али бирамо да их не користимо – све док се исти проблем не понови са новим именом и презименом.

Шта запослени заиста желе?

Заправо, запослени желе врло предвидљиве ствари.

Вишегодишњи резултати наших истраживања су прилично константни:

   стабилна и задовољавајућа финансијска примања,

   флексибилно радно време,

   рад од куће,

   додатни слободни дани,

   четвородневна радна недеља,

   добровољно здравствено осигурање,

   могућност за напредовање и прилике за лични развој,

   генерално бољи баланс приватног и пословног живота.

Шта је ту проблем?

Велики број запослених то не добија у мери у којој би желели. Логично је да ће људи да мењају запослење ако зарада не може да им покрије животне потребе, али наша истраживања показују, да на пример око 40% запослених мења посао због недостатка развојних прилика, лошег баланса приватног и пословног живота, те осећаја да стагнирају. Велика је заблуда (а понекад и само изговор) да ако тренутно не можете да утичете на ниво плата, да онда не можете да утичете ни на шта.

У многим компанијама се и даље негује култура у којој је лакше игнорисати проблем него га адресирати. А цена таквог приступа је висока – губимо поверење, таленте, енергију и кредибилитет.

Зато подстицање ангажовања запослених почиње пре стратегија – у култури свакодневне комуникације, у отворености да чујемо шта није у реду и да реагујемо. Да будемо транспарентни. И доследни.

Улога лидера и снага поверења

Култура организације се не гради документима, већ понашањем. Можемо имати најбоље стратегије, вредности исписане у презентацијама и на зидовима, савремене HR алате – али ако менаџмент не разуме важност свог утицаја, све то пада у воду.

Лидери, директори, менаџери – сви они су сваког дана у улози архитеката поверења. Њихово присуство, доступност, реакције на грешке, начин на који дају фидбек – све то гради или руши ангажовање и мотивацију људи.

Наше истраживање „Шта то ради запослене” је показало да чак 48% менаџера у Србији не жели да буде на менаџерској позицији! Истовремено, само 23% запослених је задовољно подршком свог менаџера.

То су озбиљни бројеви. Зато што управо ти менаџери – а нарочито средњи ниво – пресудно обликују свакодневно радно искуство људи. Они су први контакт, прва линија мотивације – или демотивације. И то није ствар „додатног труда“. То је срж њихове улоге.

Управо на то мислимо када понављамо да је ово постало питање дугорочног опстанка и успеха компанија. И зато није случајно што смо овогодишњу конференцију HR Experience посветили томе како повећати ангажовање, задовољство и мотивацију запослених. Истакнути домаћи и међународни говорници ће говорити о конкретним примерима, изазовима и праксама које могу помоћи лидерима и организацијама да изађу из зоне комфора и стварно се позабаве овим питањима. Вештачка интелигенција нам може олакшати ствари на практичном нивоу, али нам у питањима мотивације, лојалности, поверења - неће ускоро (а можда и никада) смањити важност односа човека према човеку.

Јер како очекивати од људи да буду посвећени ако не виде смисао?

Како да се труде ако не знају да ли то неко види?

Како да остану – ако више не осећају да припадају?

Нема више времена за претварање

У кризним временима, највредније што имамо нису ни алати ни буџети – већ људи који желе да остану и дају свој максимум. Али то се не подразумева. То се гради.

Хајде да стварно погледамо у наше тимове. Да питамо. Да слушамо. Да разумемо. И – најважније – да нешто урадимо.

Зато што задовољни људи нису луксуз.

Они су предуслов.

За све.

Извор: Српска асоцијација менаџера

Милионери и извршни директори подједнако истичу важност да будете продуктивни, организовани и упорни 24/7 да бисте изградили успешну каријеру.

Бизнисмен Рет Пауер  писао је  о моћи викенда. Разговарао је с неколико својих пријатеља о томе како успешни људи проводе свој викенд и како се припремају за идућу недељу. Ево шта успешни људи кажу о томе како провести викенд.

Можда вас посао који сте уз тешку муку добили сада излуђује и фрустрира, али морате радити како би платили рачуне и прехранили породицу. Није лако остати мотивисан на послу.

Захтеви за ефикасношћу на послу створили су погрешне представе о томе шта заиста значи продуктиван радни дан, због чега много људи мисли да је заузетост исто што и продуктивност.

Једна од најпознатијих и најчешће кориштених техника продуктивности зове се Помодоро. Технику је измислио предузетник Francesco Cirillo у време док је био студент.

Центар за развој потенцијала организује у недељу 3. маја са почетком у 18 часова вебинар на тему „Организација и продуктивност у изолацији – изазови и решења“.

Не морате се бринути због гужве у саобраћају, бирања одевне комбинације из дана у дан, или брзинског шминкања на паркингу. Ипак, сва удобност коју вам пружа рад од куће може негативно да утиче на вашу продуктивност и да вам умањи могућност за напредак. Како се то не би догодило, предлажемо вам да следите ове савете који ће рад од куће приближити оном у канцеларији, али без појачаног стреса, пише Index.hr.

Велики број људи има циљеве су својој глави, амбициозне планове и списак ствари које треба да уради како би успели у својој замисли, али доста њих не добија жељени резултат. Најчешћи и највећи кривци за то су ометајући фактори и недостатак концентрације, пише Медиум.

Тешко је да извучете „најбоље од дана“ када прве сате ујутру проводите у журби. Нико није срећан – ни ви, ни ваша деца, ни супруг/-а, ни ваше колеге – сви су они жртве. Постоји много окидача лошег расположења, али постоји и једна ствар која је заједничка свим расположењима – то су ваши избори.

Ово је вежба коју можете радити свако јутро – док кувате кафу, чај, облачите се. Док чекате да вода проври, поставите себи три питања:

За шта сам све захвалан/захвална данас?

Да, да, добар стари клише – захвалност. Веома је лако да прескочите овај корак и да вам се учини баналним када се осећате лоше. Лоша расположења ће се дешавати – хтели ви то или не. Ако изразите захвалност, „пребацићете се“ у то расположење. На тај начин почињете позитиван пут ка добром расположењу. Све што треба да урадите јесте да се сетите једне мале ствари због које осећате захвалност.

Kоме треба да се захвалим данас?

То што осећате захвалност може да вам побољша расположење. То не мора да буде ни нека важна особа нити велики гест. У питању су ситнице које вам поправе дан. Чак и сама помисао на то лепо што је неко за вас урадио може да вам измами осмех.

На шта треба да мислим данас?

Фокус захтева менталну енергију, тако да лоше расположење не долази у обзир. То на шта треба да помислите ујутру не мора бити ништа грандиозно. Ако се дешава нешто лепо током дана – састанак коме се радујете, могућност за нова познанства, радионица, пријатан ручак – немојте отказати колико год вам се чинило да имате важнијег посла. Од самог тренутка буђења размишљајте о томе да ћете данас радити нешто што волите и чему се радујете – то је једино битно.

Добро расположење има много већи утицај него што мислите. У сваком случају – ништа вас не кошта да пробате.

Извор: BIZlife