Свемирски телескоп „Еуклид“ снимио је Ајнштајнов прстен, редак космички феномен, који открива екстремно кривљење простора од галактичке гравитације.

„Знам да ме ти од свих људи најдубље волиш и најбоље разумеш, бићу веома срећан и поносан када нас двоје заједно доведемо наш рад о релативности кретања до победничког закључка“, писао је чувени Алберт Ајнштајн у писму које је Милеви Марић послао 27. марта 1901.године. То је једно од 43 писма са његовим потписом, које ће се 11. децембра наћи на аукцији код лондонског "Кристија".

Многи људи желе да постану најбоља верзија себе, а не знају како. Неки су свесни својих ограничавајућих уверења и мана, а многи од њих нису, али само знају да би желели да постану бољи, здравији, успешнији, задовољнији животом, итд.

Три године пред смрт велики научник и звезда свог доба, Алберт Ајнштајн, написао је Карлу Зелигу:„Нисам нимало надаренији од било кога другог. Само сам више радознао од просечног човека и нећу одустајати од неког проблема све док за њега не пронађем право решење.“

Након више година најава, на јесен ће почети обнова куће у Кисачкој 20. у Новом Саду, где је једно време живела наша математичарка Милева Марић са супругом Албертом Ајнштајном.

БЕОГРАД - Алберт Ајнштајн је знао како напорно да ради, али и када треба да одмори. Једном је рекао: "Немам никаквих посебних талената, само сам страствено радознао".

БЕОГРАД -  Светски познати теоријски физичар са Универзитета у Лајдену, Јан Занен (Jan Zaanen) гостовао је протекле недеље на Институту за физику у Београду. Он је био гост домаћих истраживача са којима интензивно сарађује.

„Ако желите да вам деца буду интелигентна, читајте им бајке. Ако желите да буду још интелигентнија, читајте им још више бајки“, Алберт Ајнштајн.

Ево пет разлога зашто су бајке заправо сјајне за децу:

Подстичу дететову машту и културолошку писменост

Дечја машта је моћна и јединствена ствар. Не само да че подстаћи дете на то да оно само измишља приче и игре, већ је и кључни фактор њихове креативне мисли и може да дефинише тип образовања, каријере и живота који ће дете касније имати. Уз машту иде и културолошка писменост: бајке често укључују различите културе и начине на који се неке ствари раде. Оне уче децу о културолошким разликама у свету и подстичу их да науче нове ствари.

Уче нас да разликујемо добро од лошег

Моралне поруке су без изузетка утиснуте у приче о чаробним коњићима и стакленим папучицама. Срж бајке носи снажну моралну лекцију о борби добра и зла, о љубави и губитку, и деца памте ове лекције. Директорка Института за неуропсихологију у Честеру, Годар Блајт рекла је Телеграфу: „Бајке уче децу да разумеју шта је исправно а шта није, и то не директним учењем него имплицирањем“. Бајке уче децу да добро увек тријумфује па иако то није истина у стварном животу, та лекција је једноставна и важна. Бити херој а не зликовац. Научити да се надате бољем.

Развијају способност критичког размишљања

Бајке уче децу критичком размишљању. Она виде последице одлука јунака и уче шта ће им се десити зависно од одлука које донесу. Нису сви ликови добри узори, чак и добрице могу да буду даме у невољи или немарни принчеви. Бајке нас уче да када се лоше ствари десе, морамо да донесемо одлуку. Ако донесемо праву, можда ће све бити у реду.

Могу да помогну деци да се сама изборе са емоцијама

Не само да бајке припремају нашу децу за друштво и доношење моралних одлука, оне их уче како да се изборе са унутрашњим конфликтима. Дечји психолог Бруно Бетелхајм, који се специјализовао за важност бајки у детињству, верује да бајке могу да помогну деци да се изборе са анксиозношћу коју још увек не умеју да објасне. У бајкама су деца често главни јунаци и често побеђују зло. Читаоци могу да се поистовете са тим и препознају у себи хероја из бајке. Добар пример за то су Пиксарови филмови.

Коначно, забавне су!

Било да је у питању индиректна морална лекција, подстицање маште или читалачки ужитак, читање бајки треба охрабривати. Читајте их заједно, помозите детету да измисли своју и побрините се да зна да може да победи сваку злу вештицу!

Извор: Кућа добри вести/Laguna.rs

БЕОГРАД – На данашњи дан рођен је Алберт Ајнштајн, теоријски физичар, један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света.

БЕОГРАД – Због изузетно великог интересовања публике поводом открића века, у организацији Центар за промоцију науке (ЦПН) данас ће бити одржана трибина о гравитационим таласима.