Пети самит представника 28 чланица ЕУ и 55 земаља Африке је одржан 29. и 30. новембра у Абижану, финансијском центру те западноафричке државе. То је форум на коме су сваке три године на једном месту окупљени државници, творци политика, планери и експерти за сарадњу са два континента како би разматрали и осмислили напредак једног од најважнијих споразума о сарадњу у свету.

Овогодишњи самит државника ЕУ и Афричке Уније (АУ) одржан је под мотом ,,Младост”. Био је то најприкладнији избор за континент на коме свака земља пријављује рекордне стопе незапослености међу младима и на коме су се хиљаде младих људи одлучиле на ризично илегално исељење у Европу. То је кулминирало модерним ропством, недавно забележеном међу илегалним мигрантима у Либији. 

Зато се самит, који је требало да се усредсреди на развој афричког континента, увелико бавио кризом избеглица на Медитерану. Многи Африканци упућују се према Европи, уз опасан пелазак преко пустиња и мора, с образложењем да им висока незапосленост и климатска промена остављају мало избора. 

Уједињене нације, АУ и представници хуманитарних организација су у Абижану инсистирали да је важно утврдити корене кризе да би она била решена. ,,Пре свега, више треба бити учињено да Африканци буду заустављени да напуштају своје домове,” порука је заступника овог гледишта. Ради тога треба улагати средства у економски развој Африке, а онда утврдити и законске путеве миграције. 

Генерални секретар УН Антонио Гутереш је истакао да “морамо осигурати да људи имају пристојну будућност у властитој земљи.” Без „великих инвестиција у овдашњу младост, њено образовање, њену обуку“ Африка и Европа немају светлу будућност, казао је на самиту председавајући Комисије АУ (АУК) Муса Факи Махамат. Саветница при међународној хуманитарној организацији Оксфам Магали Лалиберт сматра да треба улагати у радна места, " у обезбеђивање основних потреба младих,” казала је Лалиберт.

Демографски бум Африке

Африка, други по пространству континент (30,3 милиона квадратних километара) на Земљи, броји преко 1,2 милијарде становника. Очекује се да ће их бити 2,4 милијарде до 2050. Пројекције су да ће 2100, у Африци живети четири од 10 становника наше планете и, бар теоријски, око половина ће бити млађи од 15 година. 

Антонио Тађани, председник Европског парламента, изјавио је уочи самита да ,,миграција – представља проблем за обе стране”. „Речима нећемо убедити младе мигранте да остану код куће. Морамо им дати прилику да остваре пристајан живот“ казао је италијански политичар.

По Тађанију, треба дискутовати о проблемима са којима се суочавају обе стране - тероризмом, незапосленошћу младих и последицама климатске промене. Тађани је указао да су и Европљани и Африканци погођени па морају заједно да раде на проналажењу решења. 

Тађани верује да, уколико се са проблемима са којима се суочава Африка не буде позабавило сада, милиони људи ће настојати да емигрирају у Европу. Будући да је Африка већ сада континент са најмлађом популацијом на свету, ,,мора да буде способна да гарантује својим младим људима будућност”, рекао је Тађани.

По Тађанију, мора бити сачињен ,,Маршалов план”, као што је разматрано после прошлог самита Групе 20 (Г20) највећих привреда света одржаног у јулу у Немачкој. ЕУ не може да изведе чуда, рекао је Тађани, али мора да уради много више.

Европа остаје највећи донатор развојних средстава, с обзиром да је  2016, донирала 20 милијарди евра. У исто време, у афричке земље је из дијаспоре стигло око 21 милијарди евра. То представља један од разлога због којих многе земље одбијају да прихвате натраг мигранте који се враћају из Европе. У крајњој лчинији мигрант су добри за бизнис.

Директне инвестиције ЕУ у Африци у износу од 32 милијарде евра релативно су скромне. Афричка страна се нада значајно већим сумама новца и улагањима. Вернер Хојер, председавајући Европске инвестиционе банке, предложио је стварање посебне банке за Африку, из које би се могли узимати зајмови и гаранције за пројекте.

Такви решење би могло да подигне постојећу развојну сарадњу ниског интензитета на нови ниво. Колико ће за то требати времена, међутим, и колико средстава ће Европљани заиста ставити на располагање, остаје отворено – упркос великим изјавама у вези Маршаловог Плана који би подржале Немачка, Италија, Шпанија И Француска.

Ново партнерство Европе и Африке

Већ неко време се расправља о потреби стварања новог партнерства које ће уважити различите потребе Европљана и Африканаца. Главни циљ Европљана је отклањање претње коју ствара илегална миграција. Ради тога је потребно оснаживање привредног и друштвеног развоја земаља Африке и сарадња на терену. Африканци, пак, позивају да их развојна политика ЕУ препозна као једнаке и да се према њима односи са поштовањем као партнерима.

Већ сада Африка има највећу младу радну снагу у свету. Но, стопа незапослености међу младима изузетно висока, према Светској банци, 60 посто свих незапослених Африканаца.

Око 22,5 милиона радних места мора бити отворено сваке године ради одржавања привредног раста у Африци. Уколико данас буду извршене праве инвестиције за образовање ове генерације, младост континента може дати подстацај расту и отварању радних места од чега ће сви имати корист. Африка би могла додати 15 билиона долара својој економији у наредних 30 година. 

Без развоја брзим темпом, милиони младих Африканаца могли би покушати да емигрирају у Европу у потрази за бољим животом или да се окрену исламистичким милитаристичким групама као алтернативи, упозорили су лидери ЕУ И Африке. У политичкој декларацији су се вођи обавезали да ће инвестирати у младост ради одрживе будућности, због чега ће се усредсредити на наколико стратешких приоритета. На основу тога ће Европска комисија (ЕК) И АУК предложити за три месеца конкретне пројекте и програме.

Европски лидери су изнели, а афрички партнери поздравили иницијативу ЕУ за нови Спољни инвестициони план (EIP), мобилисање 44 милијарде евра приватних улагања ради одрживог развоја и отварања радних места у Африци. Посебна пажња ће бити посвећена јачавању предузетништва жена и младих. Новопокренута Афричка платформа за одрживо пословање (SB4A) треба да омогући структурни дијалог са европским и афричким приватним сектором.

Заговорници EIP, који је добио назив ,,Маршалов план”, надају се да ће милијарде из европских јавних фондова подстаћи и веће приватне инвестиције. Даље, председник Француске Емануел Макрон је посетивши Буркину Фасо пре одласка на самит у Аби\ану, изјавио последњих дана новембра да ће у Паризу бити основан фонд од милијарду евра за мала и средња афричка предузећа. Председник Макрон је рекао да новац може бити искоришћен као помоћ компанијама да максимализују добитке из пољопривреде и дигиталног сектора.

Руфин Туадера, председник Централноафричке Републике сматра да су потребне инвестиције у образовање, пољопривредну производњу и снабдевање водом. Председник Туадера је такође рекао да младим људима мора бити пружена перспектива будућности, јер неконтролисана миграција представља природан резултат тренутне ситуације.

Туадера жели да привуче директне инвестиције нарочито из иностранства и признаје да је неопходно да буду побољшани локални услови. ,,Ми имамо своје одговорности, али нам је такође потребна подршка наших партнера када будемо заједнички доносили одлуке”, рекао је председник. Он у потпуности  подржава идеју о ,,Маршаловом плану” у Африци, што би могло да реши многе проблеме на континенту помоћу великих инвестиција.

Али Европљани су у вези инвестирања милијарди у несигурним земљама. Ново партнерство ће захтевати дуготрајан процес са много малих корака.

На самиту у Абижану је истакнута, такође, важност подршке свеобухватном образовању и струковној обуци. Вођи су се даље сложили да унапреде покретљивост студената, особља и академских радника широм Африке. Сугерисали су програм размене између Африке и Европе, попут ЕРАСМУС+.

Порука мароканског краља Мохамеда VI

Марокански краљ Мохамед VI је на самиту позвао на заокрет у партнерству ЕУ-Африца ка новом биконтиненталном пакту. Краљ Мохамед је казао да Африка и Европа морају да се заједно суоче са неминовним изазовима и то кроз обострану конкурентност, заједнички наступ у продуктивним пословима, регулисаном кретању људи и плодоносној размени у култури.

У јануару се Мароко вратио у АУ после више од три деценије одстуствовања из континенталне организације пошто је ова признала независност спорне територије Западне Сахаре. Монарх сада у АУ председава мигрантским питањем па је у Абижану позвао на мењање европске политике у том домену.

,,Није прихватљиво да Европа жели највредније афричке таленте које можете наћи за катедрама угледних школа или по компанијама на континенту, без обазирања на улагања у њихово образовање у земљама порекла”… ,,Такозвани одлив мозгова је ужас,” нагласио је Мохамед VI.

(НАСТАВЉА СЕ...)

Извор: Кућа добрих вести