A+ A A-

Индија на Сајму пољопривреде

Оцените овај чланак
(2 гласова)

naslovnaБЕОГРАД - На 82. Међународном сајму пољопривреде који се од 9-15. маја одржава у Новом Саду, учествује и неколико реномираних индијских компанија.

 

Ту су истакнути произвођачи трактора и пољопривредне механизације попут фирми Махиндра&Махиндра (М&М), Соналика (заступа их ФПМ Агромеханика) и TAFE (заступа их Амалгамејшнс групација), наведено је у саопштењу из Амбасаде Индије у Србији.


Мултинационална компанија М&М је у сарадњи са партнером у Србији, фирмом Агропанонка, донирала Махиндра трактор са приколицом и Махиндра пикап возило Обреновцу како би били подржани напори тамошње општине за опоравак од последица катастрофалних поплава у мају 2014. М&М са седиштем у Мумбаију је један од највећих произвођача аутомобила у Индији, а производи I највише трактора у свету од којих годишње прода преко 200.000 јединица. М&М је део конгломерата Махиндра Група и важи за 10. најцењенији бренд у Индији, домаћи или страни.

njiva

 

На сајму индијски произвођач опреме за наводњавање, фирма Ђаин Иригејшн, представља производе у сарадњи са локалним дистрибутером, фирмом Агрогас. Ђаинс је мултинатионална организација из полумилионског града Ђалгаона у савезној држави Махараштра и има преко 10.000 запослених у 28 индустријских погона у којима израђује различите иригационе системе, соларне системе за грејање воде итд.


Индијска компанија Шриђи протеин је изложила прехрамбене производе као што су сушени бели и црни лук, кикирики, суво воће и зачине. У питању је водећи произвођач и извозник тих производа и других индијских зачина, а седиште му је у Махуви, у савезној држави Гуђарат.

indija1

 

Соналика је један од три водећа произвођача трактора у Индији, а из његових фабрика излазе и вишенаменска возила, мотори, пољопривредна механизација, дизел генератори, аутоделови… Соналика Група са седиштем у Хошијарпуру у северној савезној држави Пенџаб, има преко 5.000 запослених широм света, годишњи промет од приближно 650 милиона долара и просечну годишњу стопу раста од 30 одсто.


Произвођач трактора и пољопривредне опреме (ТАFE), из Ченаија је у финансијској (1. април-31. март) 2013-2014. имао промет од 1,5 билиона долара. Ради се , по обиму, о трећем највећем произвођачу трактора у свету и другом у Индији, са 25 одсто удела у домаће индустрији И 170.000 возила продатих код куће и у иностранству годишње.

Током убрзане индустријализације у Индији, удео пољопривреде у укупном домаћем производу (ГДП) је пао са 30 одсто у 1990, на 18 одсто после 2011. Са друге стране, у протеклој деценији је порасла профитабилност пољопривреде захваљујући рекордним повећањима минималних загарантованих цена за производњу свих обухваћених усева.


Индија је друга земља у свету по пољопривредној производњи. Но, према Организацији за исхрану и пољопривреду (ФАО) при Уједињеним нацијама, Индија је највећи светски произвођач многих сорти свежег воћа и поврћа, основних врста зачина, одабраних влакнастих житарица као што је јута, сировина проса и семена рицинусовог уља.


Са годишњим учинком од 130 милиона тона, Индија је највећи произвођач млека у свету. Та земља, такође, поседује највећу сточни фонд за производњу млека који броји 118 милиона грла. Индија је највећи произвођач махуница на свету (19 милиона тона), мада је и њихов највећи увозник (3,5 милиона тона).


Индија је други највећи произвођач пшенице и пиринча, најзначајнијих прехрамбених производа у свету. У периоду 2013-2014. Индија је остварила рекордну производњу жита од 264 милиона тона, чиме је надмашила учинак из периода 2012-2013. од 257 милиона. Индија, иначе. поседује друго по величини пољопривредно земљиште у свету од 179,9 милиона хектара.

 

 

traktor

 

Индија је, такође, други највећи произвођач шећера у свету. Влада има за циљ повећање извоза са 1,3 милиона тона из 2013. на просечно два милиона у 2014. и 2015.
Индија је такође друга или трећа по производњи неколико врста осушеног воћа, сировина за текстилну индутрију, кртоластог и гомољичног поврћа, махуница, мрестилишта риба, јаја, кокоса, шећерне трске и многих врста поврћа. Индија је на светској листи пет највећих произвођача преко 80 одсто пољопривредних производа, укључујући многе профитабилне биљке попут кафе и памука. Такође је и један од пет највећих произвођача сточног и живинског меса, са стопама раста које сумеђу највишим у свету.

 

Пољопривреда је у Индији и даље доминантан сектор економије и извор запошљавања милиона људи широм земље која се простире на 3,3 милиона квадратних километара. У пољопривреди Индије је ангажовано преко 50 одсто становништва од 1,25 милијарде људи и од ње као примарног извора прихода зависи више од 70 одсто сеоских домаћинстава.Пољопривреда је и примарни извор сировина за велики број индустрија и чини петину укупног извоза из Индије.


Очекује се да ће само извоз зачина из Индије достићи три милијарде долара до 2016-2017, захваљујући креативним маркетиншким стратегијама, иновативним паковањима, високом квалитету и снажној дистрибутивној мрежи. Тржиште зачина у Индији је вредно око 6,42 милијарди долара годишње, од чега сегмент високог квалитета (брендирани) чини 15 одсто.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 12 мај 2015 23:15
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани