Овај програм, који подразумева сарадњу са локалним самоуправама и едукацију становништва, спроводи се у оквиру билатералне сарадње Владе Савезне републике Немачке и Републике Србије, а за примену је задужена Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ.

„Циљ нам је да ојачамо постојеће капацитете у Србији за коришћење одрживих извора енергије“, рекао је руководилац програма Томас Микел истовремено објаснивши да је ГИЗ субјекат из приватног сектора који функционише у оквиру Владе Немачке.

„У Србији смо ради унапређења иституционалних и регулаторних  капацитета јер је раст сектора биомасе могућ једино уз прилагођавање законодавног сектора“, рекао је он.

Према речима руководиоца програма у Србији и међународног експерта Милице Вукадиновић, развој тржишта у нашој земљи условљен је регулаторним мерама које мора да успостави држава, док ће носиоци програма у периоду од три године настојати да унапреде ефикасну употребу дрвних горива у домаћинствима.

У програм су укључени Центар за развој Јабланичког и Пчињског округа и Регионална развојна агенција Златибор, а реализацију подржавају министарства енергетике и пољопривреде.

Национални експерт за биомасу  Бранко Главоњић рекао је да је веома важно идентификовати број домаћинстава, корисника огревног дрвета, и да су почетне анализе урађене на узорцима два пилот региона  Јабланичко-Пчињског и Златиборског.

Израчуната је, рекао је, потрошња дрвне енергије изражена у киловат часовима по квадратном метру, а у те прорачуне нису укључена домаћинства која користе даљинско грејање.

Како рационалније користити огревно дрво

Учесници скупа су закључили да се у поменутим регионима грејно дрво користи нерационално и да се због лоших услова, лоше изолације стамбених и других објеката  и застарелих грејних тела губи велика количина топлотне енергије.

У неким случајевима, искоришћеност топлотне енергије грејног дрвета не прелази ни 30 одсто што има за последицу већу употребу дрвета и самим тим веће загађење животне средине које је последица сагоревања.

Циљ овог пројекта је да се да се повећа ефикасност, односно смањи количина употребе грејног дрвета, а самим тим и емисија угњендиоксида и угљен моноксида у спољашњу средину.

Закључено је, такође, да такав приступ отвара могућност да се дрво користи више у друге сврхе, а да је највећа и корист смањење загађења и температуре што  је последица неконтролисане емисије димних гасова.

Програм ће у Србији бити спроведен кроз едукативне радионице на терену.

Извор: Кућа добрих вести