Кроз европске дигиталне иновационе хабове, мала и средња предузећа могу да тестирају нова решења, добију стручну подршку и пронађу начине да унапреде пословање.

Како да технологије из научних и истраживачких центара стигну до привреде, била је тема панела у оквиру Биотех Фјучер форума (Biotech Future Forum), посвећеног повезивању европског иновационог екосистема и примени вештачке интелигенције. У томе подршку домаћим компанијама пружају и два европска дигитална иновациона хаба у Србији – Capital Innovation Point Serbia (CIPS) и S4AI_HUB, оба кофинансирана од стране Европске уније.

“Малим и средњим предузећима важно је омогућити да тестирају иновативна решења пре него што у њих уложе новац и да препознају конкретну корист за своје пословање. Кроз CIPS, компаније могу да добију стручну подршку, учествују у обукама и упознају се са могућностима које пружају напредне технологије, од 3Д штампе до суперкомпјутера и АИ платформе у Државном дата центру у Крагујевцу. Европска мрежа дигиталних иновационих хабова додатно им отвара приступ знању, стручњацима и технолошким капацитетима које често не могу самостално да обезбеде”, објашњава Тамара Бресјанац, саветница за дигитализацију у НАЛЕД-у.

“Кроз овај пројекат, уз подршку Научно-технолошког парка Нови Сад, наша компанија користи низ услуга, укључујући повезивање са инвеститорима, подршку за излазак на тржиште и умрежавање. Један од највреднијих примера подршке био је приступ суперкомпјутеру кроз услугу „Тестирај пре улагања“ (Test Before Invest), што је омогућило почетни развој нашег сопственог модела вештачке интелигенције”, истиче др Стеван Врбашки, оснивач и генерални директор компаније Vinaver Medical, корисника услуга пројекта CIPS.

Компаније најчешће не долазе због вештачке интелигенције, већ због конкретних пословних изазова – како да уштеде време и ресурсе, боље користе податке или провере исплативост нових идеја, каже Иван Павловић, помоћник директора Научно-технолошког парка Ниш и координатор S4AI_HUB-а.

“Кроз наш хаб помажемо компанијама да пронађу одговарајућа решења, од стручних савета и обука до тестирања технологија пре већих улагања. Повезујемо их и са експертима и инфраструктуром доступним кроз европску мрежу дигиталних иновационих хабова. Циљ није примена технологије по сваку цену, већ њено коришћење тамо где доноси конкретну пословну корист, смањује трошкове, унапређује процесе и олакшава доношење одлука”, наводи Павловић.

Размена искустава и конкретних примера дигиталне трансформације показује компанијама како технологија може да одговори на свакодневне пословне изазове, подстакне унапређење пословања и охрабри мала и средња предузећа да направе прве кораке ка дигитализацији уз подршку европских дигиталних иновационих хабова (EDIH), истиче Мадара Мелне-Крумиња, директорка једног од европских дигиталних иновационих хабова у Летонији.

“Када виде како су друге компаније примениле технологију и решиле конкретне проблеме, мала и средња предузећа лакше препознају могућности за сопствени развој и стичу сигурност да крену истим путем”, додаје Мелне-Крумиња.

“Прекогранична сарадња европских дигиталних иновационих хабова отвара малим и средњим предузећима приступ новим тржиштима, напредним технологијама и могућностима за раст. Повезивањем српских компанија са иновационим екосистемима Западног Балкана и Европе стварамо услове за конкурентнију и отпорнију дигиталну економију”, истакла је Грасијела Гаридо, директорка продаје у организацији FundingBox и модераторка панела.

У оквиру панела, путем видео-обраћања укључиле су се и Фани Цирантонаки из Европске извршне агенције за здравље и дигиталну област (HaDEA) и Амила Калча из Канцеларије за вештачку интелигенцију Европске комисије.

Подсетимо, Биотех Фјучер форум организују Влада Републике Србије и Центар за четврту индустријску револуцију у сарадњи са Канцеларијом за ИТ и еУправу, Светским економским форумом и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP), уз подршку БИО4 кампуса.

Панелу је претходила регионална радионица 28. октобра у Научно-технолошком парку Београд, на којој су представници дигиталних иновационих хабова са Западног Балкана разменили искуства о унапређењу услуга и прекограничној сарадњи. Активности су организоване на иницијативу европских дигиталних иновационих хабова CIPS и S4AI_HUB, уз подршку ГИЗ-а кроз програм EU4Digital и организације FundingBox.

Координацију пројекта CIPS-а води Научно-технолошки парк Београд, уз партнерство НАЛЕД-а, Научно-технолошког парка Нови Сад, компаније Data Cloud Technology и Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду. Придружени партнери су Институт за физику и Електротехнички факултет Универзитета у Београду.

Пројекат је кофинансиран средствима Европске уније. Изнети ставови и мишљења припадају искључиво ауторима и не одражавају нужно ставове Европске уније или Европске комисије. Ни Европска унија ни Европска комисија не могу се сматрати одговорним за њих.

Извор: Кућа добрих вести