БЕОГРАД - Слободан Босиљчић, дугогодишњи бициклистички радник, новинар и публициста преминуо је у Београду у 92. години.
Као младић у родном Сарајеву (на Илиџи) играо је фудбал за Игман, а био је и врстан смучар у клубу „Славија“. Неким чудним путевима, обрео се, потом, у бициклизму коме је остао веран до краја живота.
Његов први контaкт са спортским бициклизмом био је 1946. када је био вођа југословенске репрезентације на трци „Око Румуније“ да би потом у изузетно богатој каријери био или у вођсту репрезентације или као члан стручног тима на преко 500 трка – од легендарне „Трке мира“ („Праг – Берлин – Варшава“) где је био три пута, до аматерског „Тур де Франса“ чувене француске „Трке нада“ („Тур Авенир“) где је био два пута. Био је оснивач и први председник Бициклистичког савеза Југославије (БСЈ) 1948. до 1962. и потом од 1965. до 1968. и најдуже се задржао на тој функцији. Био је и оснивач Бициклистичког савеза Србије 1948.
Огроман траг оставио је као директор или председник Организационог одбора трке „Кроз Југославију“ од 1969. до 1988. Био је један од најугледнијих бициклистичких међународних функционера, председник Асоцијације организатора етапних аматерских трка (АИОЦЦ) са седиштем у Паризу од 1970. до 1984, члан Техничке комисије Међународне федерација аматерског бициклизма (ФИАЦ) и члан радних тела и одбора Међународне бициклистичке уније (УЦИ) од 1953. до 1985. Био је, као вађа екипе или члан организационог комитета, учесник на 30 трка „Кроз Југославију“. Од 1953. је члан најстаријег београдског клуба Авала.
Изабран је, после повлачења, за доживотног почасног председника АИОЦЦ и доживотног почасног председника БСЈ. Оснивач је Удружења бициклистичких ветерана 1996.
Био је један од оснивача Савеза за физичку културу Србије, секретар (1946 – 1949) а касније и председник (1969. до 1973). У Председништву Југословенског олимпијског комитета био је у два мандата.
Уредник спортске редакције Политике био је од 1952. до 1954. Главни уредник Радио Београда био је од 1956. до 1963. Од 1974. до 1978. био је секретар за информисање у Влади Србије. Био је и посланик у Скуштини Србије. После рата био је и председник Општине Бор. Био је и секретар Културно просветне заједнице Србије и секретар Енциклопедије Југославије –редакције за Србију.
Носилац је „Партизанске споменице 1941“. Био је командант главног штаба омладинских радних акција после рата у којима је изграђена „Палата федерације“ (сада Србије), Хотел „Југославија“ и Студентски град.
Аутор је и коаутор 29 књига од тога четири из спорта и бициклизма – „Трка Кроз Југославију“, „Спорт у Србији“, „Физичка култура и спорт у Југославији“ и „500 трка“ која је и нека врста аутобиографије у којој је сажео богату каријеру бициклистичког радника кроз приче о људима, тркама и догађајима.
Његова књига „Октобарска револуција 1917“ проглашена је, поводом 50-годишњице Октобарске револуције, у СССР за најбољу књигу на ову тему изван руског говорног подручја.
Двоструки је добитник „Златне гувернале“ за допринос развоју бициклистичког спорта, власник је „Ветеранског прстена“, „Значке ветерана трке „Кроз Југославију“ и бројних друштвено спортских признања и одликовања.
Датум и место сахране биће накнадно објављени.
Извор: Кућа добрих вести
