Прва регионална конференција „Родитељство некад и сад“, организована под покровитељством Алкалоидовог бренда Бекутан, омиљеног широм региона, окупила је у Скопљу јавне личности и експерте из више сфера које су повезане са дечијим развојем, из С. Македоније, Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. У фокусу панелиста били су изазови савременог родитељства.

Само љубав може бити неизмерна, за све остало потребно је имати границе.

На панелу „И љубав и границе“ саговорници су разговарали о томе постоји ли баланс између емоција и постављања граница у процесу васпитања, те да ли је нежно родитељство попустљивије према деци и да ли је то добро. Јелена Холцер, педагог и оснивач „Школе родитељства“ поручила је да љубав није награђивање, баш као што ни границе нису кажњавање. „Морамо бити свесни да су границе, заправо, облик љубави. Једна од најлепших дефиниција родитељства јесте „корен и крила.” Корен је основна база где је дете прихваћено у целини – са свим својим врлинама и манама. Крила су подршка за истраживање спољашњег света, за суочавање с изазовима и учењем кроз победе и поразе, уз сигурност да увек има где да се врати. Када говоримо о љубави и границама, може се рећи да су корен и крила две стране исте медаље. Корен дајемо деци кроз љубав, док границе постављамо кроз правила и смернице понашања које им омогућавају да буду самостална“, објашњава Холцер.

„Не сматрам да постављање граница, па и наменско кажњавање у васпитном процесу значе емоционално дистанцирање од деце. Напротив, границе морају да постоје, али то тражи индивидуалан приступ. Свако време носи своје изазове. Ако је за мене у детињству највећа казна била да не смем да се играм напољу, за моју децу то сада не би имало никаквог ефекта“, истакла је учесница панела, водитељка Сања Кужет.

Беба не долази на свет уз упутство за употребу

Закључак панела под називом „Да ли мама или бака знају боље“ који је окупио еминентне специјалисте педијатрије из целог региона је да су маме и баке, једнако као и очеви и деке, педијатрима изузетно важни. „Њихова улога је огромна, они могу да виде нешто што ми не видимо, без обзира на наше знање и искуство, и њихов осећај када су у питању њихова деца, ми заиста највише поштујемо“, објаснио је др Горан Вукомановић, специјалиста педијатар и кардиолог.

Очинство није дужност већ љубав

Учесници панела посвећеног очевима и њиховој посебној улози током одрастања и развоја деце дали су искрене одговоре на питања о емотивној трансформацији у схватању очеве улоге, али и чврсте ставове о општеприхваћеној валоризацији главне улоге мајке. „Питање типа да ли отац помаже је сасвим погрешан наратив. Банално је поистовећивање бриге о сопственом детету са некаквим помагањем супрузи. Очева улога је сасвим комплементарна у једној породичној свакодневици“, истиче глумац Петар Бенчина.

Сагласни око тога да чврста веза између оца и детета започиње од првог дана рађања, панелисти су кроз сопствена искуства говорили о очевој улози у емоционалном дечјем развоју. „У тренутку када сам постао отац схватио сам да се живот своди на период ‘пре рођења детета’ и период ‘после рођења детета’. Тада сам схватио да су ми недостајале праве бриге у животу“, поделио је своје искусктво глумац и водитељ Тарик Филиповић.

Савршено родитељство је илузија

Сви учесници Бецутан регионалне конференције „Родитељство некад и сад“ сложили су се о томе колико је пружање примера важно у васпитању деце, истичући да су родитељи ти који својим понашањем показују деци границе. Наглашено да је свако дете јединствено, те да генерализација савршеног родитељства може бити извор стреса, а педијатри су подвукли важност заједничког циља свих чланова породице – љубави према деци, која остаје иста без обзира на различите приступе мама, тата, бака и дека, истичући да је најважнији индивидуалан приступ, без притисака модерних очекивања о родитељству.

Извор: Кућа добрих вести