Земља пролази кроз динамичан и свеобухватан процес обнове. Ови избори ће постати оличење промена које се дешавају у друштву и даће снажан подстицај даљој модернизацији нашег политичког система,» објаснио је амбасадор Атамкулов на скупу посвећеном изборима у пространој држави у Евроазији.
Амбасадор је закључио да ће «избори за Мажилис и Маслихате представљати завршну етапу у ресетовању државних институција и испунити реалним садржајем формулу ‘јак председник – утицајан парламент – одговорна влада’».
Последњи избори за доњи дом парламента Казахстана одржани су у јануару 2021. године. У недељу на биралиштима право гласа има 12 милиона људи. У парламент ће ући странке које пређу праг од пет одсто.
Изборе ће пратити око 800 страних посматрача, укључујући Организацију за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Организацију туркијских држава, Парламентарну скупштину туркијских држава, Шангајску организацију за сарадњу, Организацију исламске сарадње и Заједницу независних држава.
У Казахстану су прошле године одржани ванредни председнички избори и уставни референдум. На председничким изборома 20. новембра шеф државе Касим-Жомарт Токаев је добио 81,3 одсто гласова бирача. Тада је председник Токајев поручио да Казахстан улази у нову политичку еру, јер ће све главне институције власти бити реформисане.
Токајев је први пут дошао на власт 2019, ступајући на дужност након вишегодишње владавине првог председника Казахстана Нурсултана Назарбаева. После немира у Казахстану у јануару 2022, Токајев је најавио превремене председничке изборе.
У обраћању окупљенима у амбасади Републике Казахстан у Београду, 6. марта, амбасадор Атамкулов је казао:
«Поштовани учесници данашњег сусрета!
Желео бих да вас поздравим овде у Амбасади и да вам се захвалим на учешћу у овом нашем догађају.
Као што знате, 19. марта у Казахстану ће бити одржани ванредни избори за Мажилис Парламента (доњи дом) и маслихате (локална представничка тела).
Одржавање ванредних избора условљено је логиком уставне реформе, коју су подржали грађани Казахстана на националном референдуму прошлог јуна. На основу тих резултата, наша земља је прешла на нова, праведнија и конкурентнија правила за формирање представничке гране власти.
Мажилис, који постаје главно законодавно тело у земљи, уместо 107 имаће 98 посланика.
Истовремено, 70 одсто посланика биће бирано према страначким листама, а 30 одсто – у 29 једномандатних изборних јединица.
По мешовитом изборном систему, у односу 50 према 50, биће одржани и избори за маслихате региона и градова од републичког значаја. На изборима за маслихате округа и градова од регионалног значаја грађани ће гласати само за кандидате у једномандатним изборним јединицама.
Нови модел формирања Мажилиса и маслихата омогућиће потпунију заштиту интереса бирача на националном и регионалном нивоу. Тиме ће се створити повољни услови за даљи развој цивилног друштва.
У оквиру спровођења уставне реформе, знатно је поједностављена процедура регистрације политичких партија. Конкретно, праг регистрације је смањен четири пута, са 20 на 5 хиљада чланова.
Минимални број регионалних представништава партија смањен је са 600 на 200 људи.
Од фундаменталног значаја било је увођење рубрике «против свих» у гласачке листиће.
Озбиљан корак у демократизацији земље било је смањење цензуса за пролазак партија у Мажилис са седам на пет процената.
Друга значајна новина је законско утврђивање квоте од 30 одсто за жене, младе и особе са посебним потребама у расподели посланичких мандата.
Све ове промене ће ојачати политичку конкуренцију и обезбедити отвореност политичког система.
***
Дана 18. фебруара завршена је пријава кандидата за посланике Мажилиса Парламента Казахстана и маслихате свих нивоа.
Као резултат тога, Централна изборна комисија је регистровала партијске листе седам политичких партија за учешће на изборима за Мажилис парламента:
1. «Народна партија Казахстана» (52 кандидата),
2. «Демократска партија Казахстана «Ак жол»
(54 кандидата),
3. «Свенационална социјалдемократска партија»
(19 кандидата),
4. Казахстанска зелена странка «Бајтақ» (18 кандидата),
5. «Народно-демократска патриотска странка «Ауил»
(25 кандидата),
6. «Партија «AMANAT» (90 кандидата),
7. «Партија «Respubliсa» (23 кандидата).
Укупно 281 кандидат налази се на листама политичких партија које претендују на мандате посланика Мажилиса.
Просечна старост кандидата је 45,7 година, 19 кандидата су млађи од 29 година. На списковима су представници 12 етничких група.
У 29 једномандатних територијалних изборних јединица за избор посланика Мажилиса Парламента Казахстана регистровано је 435 кандидата.
Просечна старост је 49,34 године. Међу кандидатима су представници 10 етничких група.
За избор посланика у маслихате регистровано је 11735 кандидата.
Просечна старост – 42,64 године. Међу кандидатима су представници 39 етничких група.
Централна изборна комисија, Генерално тужилаштво, као и домаћи и међународни посматрачи пратиће поштовање законитости, транспарентности и правичности предстојећих избора.
Свим кандидатима и странкама омогућен је равноправан приступ медијима.
***
Са сигурношћу се може рећи да је Казахстан ушао у нову еру развоја. Земља пролази кроз динамичан и свеобухватан процес обнове. Ови избори ће постати оличење промена које се дешавају у друштву и даће снажан подстицај даљој модернизацији нашег политичког система.
Избори за Мажилис и Маслихате представљаће завршну етапу у ресетовању државних институција и испунити реалним садржајем формулу «јак председник – утицајан парламент – одговорна влада».
Хвала на пажњи.»
(НАСТАВЉА СЕ)
Извор: Кућа добрих вести
