У Удружењу за заштиту потрошача „Просперитет“ из Новог Сада кажу да уговори више не садрже непоштене одредбе након бројних тужби клијената. „Ипак, и даље је отворено питање колико потрошачи разумеју те уговоре пре потписивања“, кажу у овом Удружењу.

Управо због тога се дешава да се клијенти најчешће жале на дугове које имају према банкама, посебно када су утужени. „Дуг сматрају нереално увећаним, а најчешће је дуг преузео адвокат или извршитељ што значи да више уопште не комуницирају са банком од које су добили тај зајам“, кажу у Удружењу „Просперитет“.

Статистика потврђује да се највећи број притужби клијената односи на кредите. У првих девет месеци прошле године 54,2 одсто притужби односило се на кредите, 27,4 на платне рачуне или услуге, а 14,1 на платне картице показује извештај Народне банке Србије.

Објасни ми да разумем

Стручњаци објашњавају да, када је реч о жалбама клијената, проблем није у самој садржини уговора који су строго законски регулисани и кроз година судске праксе доведени на ниво који у доброј мери штити корисника. Проблем је заиста најчешће у тешко разумљивој документацији, некада чак и за банкаре, а камоли за клијенте.

Гордана Ивановић, корисница стамбеног кредита једне банке, каже да је документација коју је добила том приликом од банке преобимна и практично захтева консултације са правником. „Немају сви грађани могућност да носе папире правнику нити имају новца за саветовање. Често је људима стамбени кредит преко неопходан те и не праве питање шта ће писати у тим папирима. То је био и мој случај“, каже она и додаје:

„Уговори су компликовани зато банкар треба јасно да нам истакне и укаже на најважније ставке уговора које би евентуално могле после да буду предмет неког неспоразума. После не би било потребе за тужбама. Банке би требало да послују како се и рекламирају – „без скривених трошкова“.

Могуће је бити транспарентан и фер према клијенту

Да је овакав захтев клијената могуће испунити слажу се у ПроКредит банци што најбоље потврђује пример њиховог ценовника који је на свега две стране. Информације су написане разумљивим језиком за сваког клијента и то не ситним већ крупним словима. У овој банци, која је усредсређена углавном на финансирање малих и средњих предузећа, али и грађана при куповини или реновирању некретнина и других добара, верују да је морална димензија пословања далеко важнија од зараде. Зато су ангажовани на пољу финансијске едукације са циљем да подигну свест грађана о опасностима нетранспарентних понуда и класичног кеш кредитирања.

„Увек се трудимо да све важно из уговора детаљно објаснимо пре потписивања и да клијент нема никакве недоумице. Сваком клијенту, било да је реч о предузећу или појединцу, приступамо индивидуално како бисмо видели колико наше услуге уопште одговарају њиховим потребама, али исто тако да бисмо се уверили да се клијент задужује одговорно“, кажу у ПроКредит банци.

Одговорно пословање ПроKредит банке се огледа и у томе што, како кажу, нису банка за свакога што се посебно види у чињеници да инсистирају на заради која је у равни са просечном зарадом у Србији – како би неком појединцу одобрили кредит. Такву одлуку сматрају одговорном с обзиром на то да послују у земљама у развоју где већина људи има ниска примања. Поред плате, инсистирају на томе да кредит има намену, односно да иза дуга клијента постоји нека вредност како би позајмљивање заиста имало суштински утицај на квалитет живота клијента и након отплате обавеза. То може да буде куповина стана, реновирање некретнине, куповина аутомобила, намештаја, електронских уређаја…

Тежити потпуној обавештености клијената

Када је реч о заштити права клијената, адвокат Мишо Добријевић каже да је Закон о заштити корисника финансијских услуга својевремено био корак напред јер је корисницима дат посебан статус, али да постоји много простора за напредак. „Напредак је потребан посебно у погледу инсистирања на потпуној обавештености корисника финансијских услуга о самим производима и ризицима који они са собом носе. У земљама Европске уније је то одавно препознато као основно право корисника финансијских услуга, док се у Србији то тек развија“, каже Добријевић.

У ПроKредит банци се слажу да дугорочно треба радити на подизању свести о одговорности самих банака у односу са клијентима.

„Одговорност никако не треба пребацивати на клијенте већ јачати транспарентност“, истичу у ПроKредит банци.

Извор: Све о новцу