Скоро две трећине грађана Србије заинтересовано је да постане „купац-произвођач“ електричне енергије, 45% је заинтересовано за субвенције државе, док више од једне трећине испитаника није уопште упознато с државним субвенцијама за увођење обновљивих извора енергије у домаћинствима, показало је најновије истраживање Центра за унапређење животне средине о стању, потребама и ставовима грађана наше земље у области енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије.
Обновљиве изворе енергије за загревање воде, грејање или хлађење користи само 3,8% домаћинстава, и то највише соларну енергију (3,2%), док геотермалну енергију користи само 0,6% испитаника.
Грађани Србије за грејање најчешће користе сопствено етажно грејање (32,5%), даљинско грејање путем топлана (31,7%) и електричне уређаје (15,7%). Штедњаци на чврста горива су и даље веома присутна врста грејања (скоро 10%) и скоро пез пута су више заступљенији на селу него у граду.
Када изузмемо испитанике који користе даљинско грејање путем топлана, енергенти које највише користимо за грејање у домаћинству су електрична енергија (41,5%) и дрво (29,3%). Следе гас (12,9%), дрвна биомаса (12,3%) и угаљ (3,4%), док само 0,6% домаћинстава за грејање користи енергију добијену из обновљивих извора.
Електрична енергија се у градовима користи три пута више него у руралним подручјима, док тамо преовлађује употреба огревног дрвета. Угаљ као енергент за грејање знатно је присутнији у сеоским срединама него у граду, и то највише у Јужној и Источној Србији.
У претходних десет година више од половине испитаника (58,3%) је улагало напор да подигне ниво енергетске ефикасности свог домаћинства. Најчешће извођени радови су замена прозора (68,7%), спољних врата (41,7%) и термичка изолацију зидова (42,9%) и фасаде (40,9%).
Преко 50% испитаника који живе у кући наводе недостатак новца као разлог зашто нису применили неке од мера енергетске ефикасности. Међу испитаницима који живе у стану у кући тај проценат износи 38,5%, док код оних који живе у стамбеној згради то износи само 14,2%. Проблем недостатка новца је израженији код испитаника који живе у руралним подручјима (55,3%).
Замена прозора (38,9%), термичка изолација фасаде (31,3%) и термичка изолација зидова (28,2%) тренутно су најважније потребе испитаника у циљу побољшања енергетске ефикасности стамбених јединица у којима живе.
Скоро петина испитаника није информисана да ће држава давати субвенције за унапређење енергетске ефикасности стамбених јединица. С друге стране, натполовичан број испитаника уједно је информисан и заинтересован за такву могућност. Најзад, нешто више од четвртине испитаника, премда су упознати, нису заинтересовани да добију субвенцију.
Ставови о климатским променама
Да су климатске промене највећи глобални изазов и да је потребно употребити све расположиве поступке и технолошке алатке у борби против климатских промена сматра више од 90% испитаника. Такође, већина испитаника препознаје утицај климатских промена на њихову свакодневицу и исказује забринутост због утицаја ових промена на будућност места у којем живе.
Научним подацима о климатским променама не верује више од 5% испитаника, и занимљиво је да је међу мушкарцима (7,6%) двоструко већи проценат оних који не верују научним подацима него међу женама (3,6%).
Само 20% испитаника мисли да је ваздух одувек био загађен. С овим ставом се у потпуности (54,2%) или делимично (21,2%) не слаже скоро три четвртине испитаника.
Да су активности људи најважнији узрок климатских промена сматра 93% испитаника, док више од три четвртине у потпуности оповргава став да је Србија једна од водећих земаља у борби против климатских промена и сматра да се доносиоци одлука не баве довољно климатским променама.
Загађење ваздуха (67,1%), пораст температуре (58,3%), екстремни временски услови (43,8%) и смањење квалитета и количине водних ресурса (42,1%) су четири најзаступљеније последице климатских промена које су најприсутније у Србији према мишљењу испитаника.
Грађани (57,7%) су самосвесни и препознају сопствену одговорност, док такође сматрају да Влада РС (74,8%), Министарство заштите животне средине (44,8%) и компаније (44,65%) имају највећу одговорност у борби протви климатских промена.
Истраживање јасно показује да постоји велика заинтересованост грађана да унапреде енергетску ефикасност својих домаћинстава, да се укључе у производњу струје из обновљивих извора енергије, као и да имају високу свест о озбиљности изазова климатских промена. Поред тога, уочљиво је да је потребна снажнија подршка државе у финансирању мера енергетске ефикасности и увођења обновљивих извора енергије, боље информисање о државним субвенцијама у овим областима, као и образовање грађана о последицама измењене климе и њиховој улози у активностима ублажавања климатских промена.
Истраживање је спроведено у августу 2021. године и у њему је учествовало укупно 504 испитаница и испитаника из целе Србије. Комплетно истраживање можете преузети на ОВОМ линку.
Пројекат „Енергија промене“ спроводи Центар за унапређење животне средине у сарадњи са удружењем Клима101, у оквиру пројекта Београдске отворене школе "Зелени инкубатор", уз финансијску подршку Европске уније и Фондације Фридрих Еберт.
Извор: Кућа добрих вести
