Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, стопа ризика од сиромаштва у Србији 2020.године износила је 21,7%, и нижа је у односу на 2019. годину за 1,5 процентних поена. Стопа ризика од сиромаштва не показује колико лица је стварно сиромашно, већ проценат лица која имају еквивалентни расположиви приход нижи од прага ризика од сиромаштва. који је у 2020. износио 22 000 динара просечно месечно за једночлано домаћинство.

„Према званичним подацима прикупљеним за потребе документа „Србија 2030: Развојни приоритети – извештај недржавног сектора”, око пола милиона грађана наше земље живи у апсолутном сиромаштву, што значи да не може да задовољи основне животне потребе. Од истека примене Стратегије за смањење сиромаштва у Србији прошло је десет година, а Програм реформи политике запошљавања и социјалне политике усвојен 2013. није испунио циљеве кад је у питању смањење броја лица у ризику од сиромаштва у Србији.

На основу ових, али и других релевантних података, више је него јасно да борба против сиромаштва мора бити један од стратешких приоритета Србије. Као приоритете у циљу искорењивања сиромаштва, између осталих, наш извештај апострофира пре свега укидање препрека за приступ новчаним социјалним давањима и повећање издвајања за социјалну заштиту, као и подизање запослености до европског нивоа које би имало великог ефекта на смањење неједнакости и сиромаштва,“ каже Ивона Гвозденовић, пројектна менаџерка Фондације Ана и Владе Дивац која, у сарадњи са Фондацијом Центар за демократију, спроводи активности социјалне компоненте Платформе за општедруштвени дијалог “Одрживи развој за све”. Платформа је успостављена уз подршку влада Швајцарске и Немачке у оквиру пројекта “Реформа јавних финансија-Агенда 2030” који спроводи ГИЗ.

Извештај о напретку у остваривању циљева одрживог развоја до 2030 у Републици Србији Републичког завода за статистику, чија је израда такође подржана у оквиру пројекта “Реформа јавних финансија-Агенда 2030”, указује да се Србија у периоду од 2013. до 2018. дугорочно посматрано умерено удаљава од циља 1. Агенде 2030 за одрживи развој. Извештај наводи да је удео расхода за образовање и здравство од 2015. до 2019.године у Србији повећан, док је удео расхода за социјалну заштиту у укупним државним расходима смањен.

Говорећи о глобалним трендовима, Светска банка процењује да ће, први пут у последње две деценије, због поремећаја изазваних пандемијом вируса корона, екстремно сиромаштво у свету порасти. Када је Србија у питању, према овим прогнозама, број сиромашних могао би да се повећа за 125.000 до 327.000, у зависности од тога колико буде трајала криза.

У условима кризе изазване пандемијом социјална заштита додатно добија на значају. До септембра 2020. године, како се наводи у Специјалном извештају за екстремно сиромаштво и људска права Канцеларије Високог комесара УН за људска права, 208 земаља света усвојило је око 1.407 мера социјалне заштите како би ублажиле актуелну кризу. Али, многи од тих програма садрже краткорочне, привремене мере, које се или постепено укидају, или се могу обновити само кроз парламентарне процесе са неизвесним исходима, док се корисници често суочавају са системским препрекама у приступу овим мерама.

Сарита Брадаш, истраживачица Фондације Центар за демократију, наглашава да би стратешки приступ Србије у борби против сиромаштва требало да буде заснован на стандардима УН и ЕУ, који третирају сиромаштво као вишедимензионалну појаву која, поред недовољних прихода за задовољење основних животних потреба, подразумева и аспекте везане за људска права, као што су немогућност запошљавања, неодговарајући стамбени услови и отежан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама. „Већина сиромашних не остварује право на социјалну новчану помоћ, а они који то право остварују не могу да задовоље основне потребе. Минимална потрошачка корпа је за скоро 40 одсто скупља од примања трочлане породице која је на граници апсолутног сиромаштва. Све то јасно указују да је у овој области неопходно успоставити одговарајући законодавни оквир и реализовати стратешки приступ,” објашњава Брадаш.

Извор: Кућа добрих вести