Овај пројекат реализује Привредна комора Србије са партнерима из Дунавског региона с циљем да се помогне привредним субјектима који су у процесу реструктурирања или стечаја или су суочени са другим проблемима у пословању.

„Према подацима Small Business Administration (SBA), свега половина привредних субјеката преживи првих пет година, а само трећина дође до десеније пословања. Ипак, охрабрује чињеница да је готово сваки успешан привредник барем једном био неуспешан, било да га је одбила нека велика компанија или инвеститор, да је погрешио са прототипом, добио отказ, или банкротирао. Покретање пословања од нуле није лако, а намера нам је да кроз „Другу шансу“ помогнемо посрнулим фирмама и да их охрабримо да поново покрену бизнис“, изјавила је Тамара Дунђеровић, руководилац Центра за програме подршке привреди, и микро, малим и средњим предузећима.

ПKС нуди едукативну менторинг услугу свима који су у проблему, а едукација је усмерена на подизање капацитета фирми, утврђивање грешке и разумевање шта је до ње довело, као и на редефинисање стратегија пословања, како би се избегло понављање грешке, истакла је Дунђеровић, која је и менаџер пројекта. Позвала је привреднике да се обрате Комори за подршку, савет и информацију.

Представница ПКС указује да се привредници Србије и целог Дунавског региона суочавају, када је реч о поновном покретању пословања, са сличним изазовима - непостојањем регулаторног оквира који подржава другу шансу, недостатком финансијских и нефинансијских услуга које циљају на решење проблема, као и са негативном стигмом.

У земљама Дунавског региона, број пословних неуспеха прошле године порастао је за 3,6 одсто док се у Европској унији око 200.000 предузећа сваке године суочи са несолвентношћу, што резултира губитком 1,7 милиона радних места.

Многи привредници, чија су предузећа банкротирала, осећају се обесхрабрено да поново покрену пословање, како због стигматизације и дискриминације са којом се суочавају након банкрота, тако и због потешкоћа приликом добијања средстава за оснивање новог привредног субјекта.

„У тренутку када се сви привредници суочавају са последицама КОВИД-19 пандемије која утиче на повећани ризик пословања, можемо очекивати да се број проблематичних бизниса у наредном периоду повећа. У 2021. години долазе на наплату одложени порези и доприноси, као и наставак плаћања рата кредита које су биле у мораторијуму. Пад промета и ниже привредне активности утицаће и на капацитет за враћање дуговања привредних субјеката, па ће јаз бити све већи“, указала је Дунђеровић.

Подсећа и на извештај Народне банке Србије (НБС) о кредитној активности банака који показује да је током трећег тромесечја повећана тражња привреде за кредитима, вођена првенствено потребом за ликвидношћу и рефинансирањем док је смањена тражња за инвестиционим кредитима.

Поред подршке онима који се суочавају са проблемима и раног упозоравања на проблеме у пословању, Дунђеровић наглашава да подршка „другој шанси“ може значајно да допринесе економском развоју земље, о чему сведочи и податак Европске комисије да бизниси који су поново покренути, расту брже од оних који послују први пут, узимајући у обзир промет и нова радна места.

Фокус треба да буде и на подизању свести шире јавности о важности благовременог утврђивања и отклањања проблема у пословању, али и у давања друге шансе онима који нису имали среће у првом покушају, као и на иницијативама и предлозима изградње институционалних капацитета за подршку одрживом пословању, предлагањем реалних и примењивих мера подршке.

У пројекту „Друга шанса“ учествује више од 400 компанија и привредника, националних и финансијских институција целог Дунавског региона.

Извор: ПКС/Кућа добрих вести