Скупу је присуствовало око сто представника ИКТ сектора, углавном из Србије, али је било предавача из Словеније, Хрватске, Мађарске и Пољске.

С обзиром на чињеницу да Србија има 61 ЦИО-а (Cief Information Officer), што подразумева и директоре И(К)Та и начелнике сектора, овај број представља добру меру заинтересованости за овај скуп и тему. А тема је била: Дигитална трансформација.

Најпре је аутор овог текста дао уводно излагање на основу истраживања које је радио у првом кварталу ове године које се зове ЦИО АГЕНДА 2020. Наиме, циљеви ИКТ директора се из године у годину мењају, па је било интересантно дати податке на коју се страну српски корпоративни ИКТ отклонио и куда ће ићи у 2019 години.

Оно што је запало у око, на основу прошлогодишњег догађаја, је да је број ЦИО-а у односу на 2018 годину порастао за 4. Ко може да носи назив ЦИО? Онај командант ИКТ сектора који испод себе има осам (десет) помоћника. Којих осам? Помоћнике за Архитектуру система, Пословно обавештавање и пословну аналитику, Sourcing and vendor relationsip (они који се баве набавком хардвера и софтвера и који доносе одлуку да ли ће апликације да се раде у оквиру саме компаније или ће да се дају другим компанијама да раде за њих на ексклузивној бази), безбедност ИКТ система и управљење ризицима, побољшање пословних процеса, управљање програмима и портфолијом компаније и ИКТ сектора, управљање апликацијама, ИТ инфрасктура. Осим ових осам две нове улоге у ИКТ сектору су присутне у светским компанијама: главни шеф за податке (Chief Data Officer) и главни шеф за дигитализацију (Chief Digital Officer). Године 2018, Србија је имала само једног Chief Data Officera, ове године се број попео на четири. При томе је пар фирми, као Металац из Горњег Милановца, оформио нову фирму која ће се бавити искључиво проблемима Дигитализације (Металац Дигитал).

О дигиталној трансформацији размишља само 11 процената српских компанија

О дигиталној трансформацији размишља само 11 процената српских фирми и институција из категорије ПРВИХ150, којима треба додати државни сектор. Од тог броја, само је пар започело процес дигиталне трансформације. Разлог? То је јако компликована процедура. У свету је овај проценат око 45 посто. Као што је аналитичар компаније Минеко, Милован Матијевић показао, реч дигитална трансформација је почела да улази у оптицај 2012 године. Али су се учесници скупа у неформалним разговорима у паузама скупа сложили да је дигиална трансформација, у неким другим облицима у оптицају негде од почетка деведесетих. Једино што је доживела доста промена (па одатле ваљда и реч трансформација има већи значај). Дигитална трансформација је „званично“ отпочела после једног опширног чланка универзитета МИТ и аналитичарске компаније Дилојит. Међутим, ова доста компликована материја је имала више од десет компоненти, па је то компликовало увођење. Зато је током прошле и ове године дефинисана једна скраћена верзија која има шест елемената (Дигитална трансформација 2.0).

Основне компоненте дигиталне трансформације су: пословна аналитика (о чему су говорили Саша Радовановић из аналитичарске куће Cony и Бојан Совиљ из компаније CloudWalker) и безбедност (Ernst & Young, Entrust, Symantec i и е-сигурност су посветиле доста пажње овој теми). Компаније Thales и Techdata су приказале решења из области вештачке интелигенције, покретача дигиталне трансформације. Алеш Штемпихар, аналитичар из Крања је приказао пар примера дигиталне трансформације из Словеначких фирми које су учесницима скупа омогућиле да сагледају како овај ток иде код суседа.

Млади и дигитална трансфромација су демонстрирали своје снажно присуство кроз предавање Александра Мијатовића из стартaп компаније alphaHoo, студента пред одбраном дипломског рада на Електротехничком факултету у Београду који је причао о четботовима, једном од десет технологија за дигиталну трансформацију. Неподељене симпатије је побрао четверац младих дама које су причале о дигиталној трансформацији у њиховим компанијама. Панел је водила Ивана Миленковић, са РТСа, која је и сама била аутор пар прилога у серијалу Студио знања на тему дигитална трансформација. Њене гошће су биле Марија Мићовић из компаније Металац Дигитал, Јелена Кочовић из компаније Stada IT Solutions и Бранка Матијевић из Института за социолошка истраживања.

На маргинама скупа су учесници разменили искуства о стању у српској привреди у области дигиталне трансформације. Дат је предлог да се од следеће године укључе и већа средња предузећа, као и компаније из региона.

Aутор: Петар Кочовић

Извор: Кућа добрих вести