Опет, статистике НР Кине показују да се њихов суфицит у трговини робама са САД процењује на 323.33 милијарде долара, а дефицит код услуга на близу 48.5 милијарди.
Разлика делимично потиче од другачијих система обрачунавања. У Пекингу стручњаци указују да су 53 одсто роба које су из НР Кине извезене у САД, прерађени производи. Репроматеријал не потиче директно из НР Кине.
Кинеско министарство трговине (MOFCOM) указује да у САД сврставају робе рађене у НР Кини, а увезене из треће земље, у исту категорију као увоз директно из НР Кине. Рачунање таквих производа као дела кинеског извоз је нетачно, тврде у Министарству.
Кинеска рачуница
У MOFCOM изводе следећу рачуницу у погледу дефицита САД у трговини робама са Кином.
Пре свега, трговински дефицит САД у овој области је још у 2015. био прецењен за 21 посто. Узимајући овај однос у обзир, трговински дефицит САД у робама са Кином прецењен је три године касније за 88 милијарди долара. Тако је према статистичким подацима из НР Кине, трговински суфицит у робама те земље са САД у 2018. достигао 323,33 милијарде долара.
Када се од наведене суме одбије и вредност кинески увоз репроматеријала за робе које се тргују са САД, а то је у 2018. износило 90,3 милијарде долара, коначна рачуница јесте суфицит НР Кине од 240,9 милијарди долара током прошле године.
Из MOFCOM даље наводе како је НР Кина треће по величини извозно тржиште за робе из САД. Велико је тржиште за извоз летилица, соје, аутомобила, интегрисаних кола и вуне. У ствари је у САД од 2009. до 2018. преко 1,1 милиона радних места подржано извозом у НР Кину. Уз то, потрошачке цене у САД су пале за један до 1,5 посто само у 2015. захваљујући јефтинијим м производима увезеним из НР Кине.
САД су оствареле велике профите од трговине са Кином, тврде у MOFCOM. Само у 2017. су САД зарадиле 940 милијарди долара од трговине са Кином и са њом повезаних активности. Та рачуница по кинеском министаству гласи:
Извоз роба из САД у НР Кину је 2017. вредео 153,9 милијарди долара. На то иде 87,1 милијарди долара колика је те године била вредност извоза услуга из САД у НР Кину. Томе треба додати и око 700 милијарди долара стварног прихода од продаја које су америчке компаније оствариле у Кини.
MOFCOM, такође, указује да је прилив кинеског капитала у САД крајем 2017. достигао 1,37 билиона долара. Те године су, наиме, укупне кинеске инвестиције у САД изнеле 155,8 милијарди долара. Када се припише дуг САД који поседује Кина од 1,18 билиона долара, те 32,6 милијарди долара инвестиционих прихода америчких финансијских ентитета који су инвестирали у партнерске фирме у НР Кини.
САД су профитирале од глобализације
Ли Јанг, бивши заменик директора Кинеске академије друштвених наука (CASS) је указао да су САД, такође, „користиле своју улогу највеће светске економије како би створиле глобалан економски и финансијски систем којим ће доминирати и остваривати огромне профите из тога“. По Лију, „или је незнање или злонамерност то што САД игноришу своју монетарну хегемонију и жале се на то како губе у трговини“. Такође, Хуанг Ћунхуи, истраживач наCASS указује да је садашњи глобални индустријски ланац створен под доминацијом мултинационалних компанија, углавном из САД, од чега је та земља имала корист.
Ву Баиђи, директор CASS, такође примећује да уместо да се суочи са проблемом унутар властите индустријске структуре, влада САД је погрешно одлучила да окриви своје трговинске партнере.
„САД су профитирале од глобализације, а као резултат, изазвале су промену у домаћој индустријској и економској структури“, рекао је Ву. „Радна места у ниско развијеној, али чак и у средње и високо развијеној индустријској производњи, пребачена су у Источну Азију. Тако су индустрије и инвеститори, као и потрошачи у САД, много профитирали од релативно нижих трошкова радне снаге у тим регионима“.
Но, по кинеском стручњаку, „нискоквалификована радна снага САД морала је да поднесе последице“. „Амерички сектор производње није успео да иде укорак са економском експанзијом те државе. То је проузроковало губитак радних места и социјално раслојавање“, закључио је директор Ву.
НР Кина је за САД и фабрика и тржиште.
Кинески економисти указују да, уопште, економски односи између њихове земље и САД нису само они између купца и продавца. По њима, НР Кина је, у ствари, за САД и фабрика и тржиште.
Кина је једина земља способна да производи широк спектар индустријских производа. Заправо, Кина је земља највећи произвођач у свету за преко 220 од 500 врста великих индустријских производа“, навео је Хуанг саCASS.
Према кинеским изворима, већина “кинеских роба”, од електронике до играчака, су “амерички производи из Кине”. Добар пример је Еплов Ајфон, паметни телефон мултинационалне компаније из САД . Дизајниран је у тој земљи, делови израђени у Азији и другде у свету, довезени су у НР Кину ради склапања и потом“извезени”из те земље у САД.
По доласку на обалу САД, методологија израчунавања је таква да се исказују укупни трошкови производње. То значи и они направљени у САД и другде.
Тако је аустралијски часопис Конверзејш (The Conversation) израчунао да је Епл Ајфон коштао приближно 240 америчких долара (производња од почетка до краја). Од тога је кинески удео био само 8,40 долара. Остатак суме је отишао у САД, Јапан, Јужну Кореју и у друге земље. Опет, заведено је да је само Ајфон допринео са 1,9 милијарди долара трговинском дефициту САД.
Са друге стране, већина роба “Произведених у НР Кини од (компанија) САД” се све више продају на све имућнијем тржишту 1,4 милијарде потрошача у НР Кини. Највероватније је Кина најпрофитабилније тржиште за компаније из САД, попут Епл или Џенерал Моторс (GM) ван њихове домовине. И то говори о критичној важности тржишта НР Кине за америчку привреду.
(Наставља се)