Тема ове године је „На првој линији климатских акција“.

Колико је глобално загревање одмакло, колико је наша планета топлија него што је била раније?

Најтоплија година у историји била је 2023. са средњом глобалном температуром око 1.45 степени изнад просека у односу на период од 1850 до 1900. године. Ово је у великој мери последица комбинације климатских промена изазваних људским активностима и Ел Ниња, природног феномена.

У атмсофери су заробљени рекордне количине гасова стаклене баште. Растуће температуре прате још екстремнији догађаји – топлотни таласи, поплаве, суше, шумски пожари, тропски циклони, па чак и јаки зимски таласи.

Топлота океана је такође рекордна. Загревање се убрзало и очекује се да ће се наставити стотинама, па чак и хиљадама година. Пораст нивоа мора драматично се убрзао, представљајући све већу претњу обалском становништву.

Из Светске метеоролошке организације кажу да нема времена за губљење, али да и даље има наде да људи зауставе глобално загревање. То значи да морамо да направимо драстична смањења емитовања гасова стаклене баште који задржавају топлоту у атмосфери. Саставни део овога је постепено укидање употребе загађујуц́их фосилних горива и прелазак на чистије изворе енергије.

Има ли наде да је могуће зауставити глобално загревање?

Наду нам даје пример обнове озонском омотача.

Озонски омотач, који штити од штетних сунчевих УВ зрака, је на путу да се опорави захваљујући најуспешнијем уговору о заштити животне средине на свету – Монтреалском протоколу – и постепеном укидању хемикалија које уништавају озон.

Ово поставља позитиван преседан за климатске акције и наду за будућност.

У септембру ове године ће се одржати Самит будучности. Ова глобална акција данас је кључна јер ће обликовати будућност наше планете.

"Сат за планету Земљу"

"Сат за планету Земљу" обележава се данас широм света, искључењем осветљења на један сат како би се тиме симболично истакло да им је стало до очувања природе.

Светска организација за заштиту природе ЊЊФ позвала је и грађане Србије да се вечерас у 20.30 сати, придруже глобалној акцији „Сат за планету Земљу“ и тако донирају један сат свог времена природи.

„Сат у мраку можете да проведете на бројне креативне начине – причајући са децом о угроженим врстама, планирајући како да смањите свој ‘еколошки отисак’ или где можете да посадите нову садницу, а на друштвеним мрежама WWF Adrije  смо у последњих десетак дана понудили и бројне друге одрживе идеје“, навела је представница WWD Адрије Александра Угарковић.

Акција „Сат за планету Земљу“ спроводи у више од 190 земаља и територија света, а како се глобална биолошка разноврсност смањује застрашујућом брзином, тежиште акција је и ове године деловање за очување биодиверзитета и природе уопште, а самим тим и улоге људи у екосистему.

WWF ће ове и почетком следеће године спровести акцију сађења „поплавне шуме“ од црне и беле тополе и храста лужњака на 36 хектара у Горњем Подунављу.

Акција „Сат за планету Земљу“ се спроводи од 2007. године тако што се том приликом искључује расвета знаменитости попут Опере у Синдеју, Статуе Христа у Рио де Женеиру, седишта УН у Њујорку, катедрале Нотр Дам у Паризу, зидина у Дубровнику, Петроварадинске тврђаве, зграде Прве крагујевачке гиманзије у Крагујевцу…

Србија се у ту акцију укључила 2009. године, а број градова и општина које учествују расте из године у годину: прошле године их је било више од 70 – искључили су јавну расвету или расвету знаменитости културе и историје.

Извор: Кућа добрих вести/N1