Панелисти су оценили да су закони и стратегије Србије у области климатских промена углавном застарели и неусклађени с европским циљевима и стандардима, а да Програм прилагођавања на измењене климатске услове још није усвојен.

Владимир Ђурђевић, професор на Физичком факултету у Београду, рекао је да су процене да су климатске промене коштале Србију седам милијарди евра од 2000. године минималне и да се заснивају највише на штети коју су изазвали екстремни временски догађаји.

То показују и подаци да је годишњи раст БДП-а 2012. и 2014, када су Србију погодиле највеће суше и поплаве, био мањи од вишегодишњег просека, рекао је Ђурђевић, истакавши да је то директан позив да треба да се прилагођавамо климатским променама.

„Достизање климатске неутралности је неизбежно, само је питање да ли ће се десити на време“, рекао је Ђурђевић и оценио да Србија стално пропушта шансе и да јој недостају синхронизована акција и јасно видљиви дугорочни циљеви.

Мирјана Јовановић, програмска менаџерка у Београдској отвореној школи у области Енергија, клима, и животна средина, изјавила је да је проблем с климатском политиком тај што се Србија стално налази у изборним циклусима и ниједан политичар неће с бирачима да разговара о 2050. години.

„За климатску политику је потребна визија и да се ње држимо. Проблем је што је та визија јако далеко, а ми живимо од избора до избора“, рекла је Јовановић.

„Ми смо рањиви на климатске промене. Чекају нас периоди интензивних падавина и поплава и дугих суша. Ми смо пољопривредна земља, а не бринемо о наводњавању, о сортама које могу да поднесу климатске промене, не прилагођавамо грађевину, одбрану од поплава које наносе огромне штете. Прилагођавање на климатске промене је питање опстанка за нас, а наша политика се своди на то ’ваљда неће’“, рекла је Јовановић.

Она је истакла да у нацрту Интегрисаног националног климатског и енергетског плана (ИНКЕП) Србије, кроз који се спроводи енергетска и климатска политика, нема циља угљеничне неутралности 2050. нити јасних мера у погледу декарбонизације, пре свега енергетског сектора који чини више од 80 одсто емисија, као ни конкретних мера наплате пореза на емисије гасова с ефектом стаклене баште.

Према њеном мишљењу, тај документ у садашњем облику тешко да може да испуни своју сврху, а то је да припреми наше друштво за пут ка климатској неутралности.

Подсетивши да је у јуну усвојена Стратегија нискоугљеничног развоја, Јовановић је оценила да је она застарела, јер је без већих промена усвојен нацрт тог документа завршен пре пандемије, рата у Украјини, енергетске кризе, пре раста развоја технологија обновљивих извора енергије.

Јовановић је указала и да ће за српску привреду, која је извозно оријентисана ка ЕУ, велики терет бити Механизам регулисања прекограничних емисија угљеника (CBAM) за који Србија није спремна.

CBAM, који је почео да се примењује 1. октобра, обавезује српске компаније у одређеним секторима које извозе у ЕУ да пријављују емисије угљен-диоксида који се ослобађа у току њихових производних процеса, а од 2026. почеће наплата пореза на емисије.

Јовановић је рекла да Србија, апсолутно посматрано, није велики емитер, али ако се гледа релативно по глави становника и те како је велики емитер, јер у просеку 2,5 до три пута трошимо више енергије за јединицу БДП него просечна земља ЕУ, што значи да емитујемо 2,5 до три пута више угљен-диоксида, а то значи да ће то 2,5 до три пута више да нас кошта.

Она је подсетила да је ребалансом буџета за 2023. улагање у заштиту животне средине смањено за четири милијарде динара, а да је буџетом за 2024. за ту област намењено мање него за пројекат EXPO2027.

Слободан Перовић, консултант у области заштите животне средине и ОИЕ, оценио је да Европски зелени договор представља преломну тачку, али да не би било први пут да Србија пропусти тај воз.

Перовић је подсетио да је Закон о климатским променама био спреман још 2018. а да је донет тек 2021, док се још чека на доношење шест поџаконских аката без којих није могуће његово потпуно спровођење.

Он је рекао да ће на Конференцију УН о климатским променама (COP28) у Дубаију отићи делегација два министарства и највиши представници Србије, што је сигнал да држава „мисли овог пута озбиљно да се тиме бави, бар на декларативном нивоу“.

Панел дискусија је организована у оквиру пројекта Климатски форум, који је подржан кроз програм ЕКО-СИСТЕМ Подршка реформама у заштити животне средине који спроводе Млади истраживачи Србије, уз подршку Шведске.

Извор: Кућа добрих вести