Температуре на Земљи обарају рекорде из године у годину. Глобалне и националне политике у области климатских промена се све више „заоштравају“, циљеви се рапидно мењају, и све је усмерено ка једном циљу – задржати глобално загревање испод 1,5 степени целзијуса.

Са друге стране, бројне земље су већ погођене климатским променама и њихова искуства показују да ће брзина прилагођавања на измењене климатске услове имати значајну утицај на друштвене заједнице и економије широм света.

Планета се у просеку већ загрејала за 1,2 степена, али глобално загревање није равномерно распоређена појава.

Србија се загрева брже од светског просека, као и цео медитерански појас. У неким деловима Србије, просечна температура је порасла за 1,8 степени. За ово постоје врло конкретни показатељи – у периоду од 1961. до 1990. године смо имали само 3 сушне године, док је у периоду од 2011. до 2020. године скоро свака друга година била сушна.

На панел дискусији ћемо се потрудити да проценимо квалитет националног законодавства у овој области, као и брзину имплементације постојећих политика у области ублажавања и прилагођавања на климатске промене. Осврнућемо се и на Извештај из сенке Коалиције 27, који је недавно објављен, као и на очекивања од предстојеће Конференције Уједињених нација о климатским променама (COP28), која ће бити одржана од 30. новембра до 12. децембра.

Говоре Проф. др Владимир Ђурђевић – редовни професор на Физичком факултету Универзитета у Београду, Мирјана Јовановић – програмска менаџерка у Београдској отвореној школи у програмској области Енергија, клима, и животна средина, Слободан Перовић - консултант у области заштите животне средине и ОИЕ

Директан пренос на Фесјбук страници Green Fest Belgrade.

Извор: Кућа добрих вести