Генерална скупштина Уједињених Нација је 2012. године донела одлуку да ће се обележавање Међународног дана шума организовати 21. марта сваке године, на дан пролећне равнодневнице на северној хемисфери, односно јесење равнодневнице на јужној хемисфери.

Шуме су у биолошком смислу најразноврснији екосистеми на Земљи и фактор који утиче на стабилност свих осталих екосистема. Шуме представљају станиште за многе биљне и животињске врсте, регулишу водни режим и имају значајну заштитну улогу у спречавању поплава, ерозија и клизишта. У односу на људе, шуме имају изражен социо-економски карактер, као и утицај на повећање квалитета животне средине и живота становништва. Добро су од општег интереса, својеврсни чувари биодиверзитета и генофонда, односно један од главних центара укупне биолошке разноврсности.

Србија је све до половине XIX века била обрасла густим непроходним шумама. Укупна површина под шумама у Србији данас износи 2.254.000 хектара, односно покривеност је 29,1 одсто. Од ове површине, државне шуме заузимају 53 одсто, док приватне шуме заузимају површину од 47 одсто. У шумама Србије присутно је 49 врста дрвећа, од чега је 40 лишћарских, а 9 четинарских.

Националном Стратегијом пошумљавања тежи се да се овај проценат подигне на око 42 одсто до 2050. године

Закон о шумама донет је 1891. године. Повод је био крчење шума које је попримило такве размере да се већ тада водила дискусија о проблему шумарства у Народној скупштини Кнежевине Србије.

Данас, као нетакнути шумски екосистеми заштићено је преко 30 строгих резервата природе, док се у оквиру већих подручја, као што су национални паркови и паркови природе ови простори чувају и у режиму заштите. Као подручја са највећом шумовитошћу код нас истичу се Парк природе „Голија”, Национални парк „Тара”, Парк природе „Стара планина”, Специјални резерват природе „Гоч-Гвоздац”, Парк природе „Столови” и многи други. Површина шума под заштитом ускоро ће бити знатно повећана проглашењем нових подручја за заштићена, као што су паркови природе „Кучај-Бељаница” и „Мојстирско-Драшке планине”.

Према међународно прихваћеној дефиницији, шуме у Србији су у односу на природност, подељене у три категорије: шуме без присутних интервенција човека (прашуме), које покривају минималну површину од 1.200 ha (0,1 одсто), а која је сигурно знатно већа у нашим условима ако се узме у обзир укупна површина састојина обухваћених објектима строго резерватског типа у заштићеним подручјима, полу-природне шуме покривају 92,1 одсто обрасле површине, и вештачки подигнуте састојине и плантаже меких лишћара, које покривају 7,8 одсто укупне површине под шумама.

Вујовић: Међународни дан шума подсећа на обавезу да водимо рачуна о природи сваког дана у години

Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић најавила је да ће у наредним данима потписати уговоре са 38 локалних самоуправа у Србији, којима ће ресорно министарство суфинансирати пројекте пошумљавања укупним износом од 100 милиона динара.

„Када сам пре неколико месеци преузела ресор, један од главних приоритета који сам поставила било је смањење аерозагађења и очување природе. У најкраћем могућем року расписали смо три конкурса, кроз које смо градовима и општинама ставили на располагање 400 милиона динара за замену дотрајалих котларница, индивидуалних ложишта и пошумљавање. Зелене површине су извор кисеоника и зато ми је посебно задовољство што ћемо, поводом светског дана шума, у наредним данима потписати уговоре са 38 локалних самоуправа којима ћемо помоћи да пошуме делове своје територије, озелене паркове, школска игралишта и посаде нове дрвореде“, рекла је министарка Вујовић.

Министарка је истакла да Међународни дан шума свима треба да скрене пажњу на обавезу коју као друштво имамо, а то је да сваког дана у години водимо рачуна о природи и очувању шума. Заштита шума је, према њеним речима, један од најважнијих елемената заштите животне средине, и зато морамо да чувамо и унапређујемо станишта, разноврсност биљног и животињског света и унапређење квалитета ваздуха.

„Сва ове области можемо да унапредимо само ако се шуме и природа користе на одржив и рационалан начин. Шуме су главни чиниоци животне средине, и морамо дати све од себе да их сачувамо“, поручила је Вујовић.

Она је подсетила да је Скупштина Србије недавно усвојила Закон о климатским променама, који ће између осталог, допринети системском прилагођавању на измењене климатске услове и идентификацији мера које би требало предузети у циљу смањења утицаја климатских промена и повећања отпорности, поред осталих и сектора шумарства. То ће имати вишеструке позитивне ефекте по грађане, привреду и животну средину.

Иницијатива за обележавање Светског дана шума покренута је на у оквиру Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације 1971. године. Изабрани датум када би се овај дан обележавао је 21. март, као дан јесење равнодневнице на јужној, односно пролећне на северној хемисфери.

WWF Adria: Шуме се уништавају алармантном брзином

Организација WWF adria упозорила је данас, поводом Светског дана шума 21. марта, да су шуме кључне за живот људи, али да се упркос томе уништавају алармантном брзином.

"Људски утицаји већ су довели до губитка око 40 одсто светских шума, а очекује се да ће се глобална потражња за дрвним производима утростручити током следеће три деценије", саопштила је WWW Adria.

Прекомерна и бесправна сеча, недостатак података о шумама у приватном власништву и слаба контрола њиховог коришћења, и негативни ефекти климатских промена и загађења, само су неки од проблема у газдовању шумама у Србији, истакли су из те организације.

Оценили су да је неопходно да у стратешким документима за њихово управљање промовишу и вреднују њихове виталне услуге - обезбеђивање хране, чисте воде и ваздуха, лекова, рекреације, грађевинског материјала, једном речју, егзистенције.

Уз подсећање да ће ове године Светски дан шума бити обележен под слоганом "Обнова шума – пут ка опоравку и благостању", WWW Adria указала је да уништавање тих екосистема доводи у опасност људско здравље и планету.

"Од ваздуха који удишемо до дрвећа које користимо, шуме су кључне за наш живот. Представљају станиште за више од половине светских копнених врста, а глобално више од милијарду људи живи у шумама и њиховој околини", додаје у саопштењу WWW Adria.

Из те организације подсетили су да шуме регулишу климу, ублажавају поплаве, чувају земљиште, обезбеђују питку воду, пружају уточиште различитим дивљим врстама, и оценили да је крајње време да се озбиљно промени однос према шумама.

"Данас се већ налазимо у ситуацији да сваки губитак шумске површине, односно њена пренамена и изградња, представља неприхватљив луксуз који наноси штету целом друштву и то треба спречити по сваку цену", упозорио је Горан Секулић из WWF Adrie.

Он је рекао да би у наредном периоду јавне политике морале да поставе конкретне и амбициозне циљеве у погледу обнављања шумских станишта, унапређења њиховог еколошког статуса, а не једино повећања површине или процента пошумљености.

У програму "Заштићена подручја за природу и људе", се залаже за отвореније процесе одлучивања и планирања у коришћењу природних ресурса, уз напомену да су они у шумарству и даље ограничени на ужи круг институција и јавних предузећа, док је учешће других сектора и шире јавности на веома ниском нивоу.

WWW (World Wide Fund for Nature) једна је од највећих независних организација која се бави заштитом природе и има активну глобалну мрежу у више од 100 земаља.

Трећина домаћинстава у Србији се греје на дрва

Чини се да никада раније нисмо у тој мери одлазили на планине и боравили на чистом ваздуху, ишли на излетишта и уопште ценили шуме него од почетка пандемије. Нажалост, годишње у свету нестане око 16 милиона хектара ових зелених пространстава, неопходних за природну равнотежу живота на Земљи. Да ли су у опасности српске шуме говорио је за РТС Владимир Николић из Управе за шуме Министарства пољопривреде Србије.

Ове године 50. пут се обележава Светски дан шума. Установљен је 1971. године на генералној конференцији Генералне конфедерације пољопривреде, а уз подршку Уједињених нација и њихове Агенције за храну и пољопривреду.

„Сваке године кад обележавамо овај датум, имамо дугачију тему. Ове године, тема је Обнова шуме, пут ка опоравку и благостању“, навео је Владимир Николић из Управе за шуме Министарства пољопривреде Србије.

Чини се да планинарење и шетња по шуми никада нису били популарнији.

„Мислим да нас је пандемија подсетила да треба да се вратимо природи. Такође, никада нисмо више били свесни значаја природе, а и никада нисмо више одлазили у природу, бар колико се мени чини. У протеклих годину дана смо имали прилике и да се вратимо природи, а и да откријемо шта нам она пружа, као и лепе пределе Србије и да уживамо у чистом ваздуху“, истакао је Николић.

Према последњем попису, то јест подацима из 2009. године, шумовитост Србије је 29,1 проценат, што је око 2,2 милиона хектара шума. Међутим, према просторном плану Србије, површина под шумама требало да буде око 41 одсто.лето стара планина шума

Како надокнадити шуму која нестаје

У овом тренутку ради се друга национална инвентура шума и, врло вероватно, 2022. године имаћемо прелиминарне податке. Према подацима који стижу са терена, шумовитост би могла би да се креће између 35 и 37 одсто.

Важна питања су како надокнадити шуму која недостаје и како надокнадити стабла која сваке године нестану у планској и непланској сечи.

„Морамо да посматрамо ствари локалније јер имамо општине попут Мајданпека и Жагубице које имају шумовитост преко 70 одсто, а имамо и општине попут Кикинде која је искључиво пољопривредна и где је шумовитост испод пола посто“, објашњава гост Јутарњег програма.

Према његовим речима, кроз планове развоја општина и стратешка документа треба видети где фале шуме и онда ту интервенисати.

„Оно што нам иде на руку је природна обнова. Нажалост, имамо све веће миграције из села у градове и неке површине које су пре 100 година биле шуме па биле искрчене због пољопривредног земљишта полако се враћају шуми. Ми као шумарска струка, такође, вршимо интервенције, између осталог и пошумљавање“, наводи Николић.

Пошумљавање се, углавном, ради на пољопривредном земљишту. Како би се дошло до жељене пошумљености од 41 процента, годишње је потребно пошумити између 5.000 и 6.000 хектара не рачунајући интервенције у постојећим шумама.

Бесправна сеча и пожари угрожавају шуме

„Главна разлика је у томе што су бесправне сече изазване од стране људи, док пожари могу бити изазвани и од стране природе и људи. Највећи проблем са бесправном сечом имамо на административној линији са Косовом и Метохијом и ту је обим сеча у последњих седам-осам година у износу од 25.000 до 30.000 кубних метара, што није мало и пртив тога се морамо борити“, указао је гост Јутарњег програма.

Једно од три домаћинства у Србији користи дрва за грејање. Николић истиче да дрва за огрев има довољно јер је обновљив ресурс у питању.

„Уколико паметно, да тако кажем, газдујемо шумама, имаћемо ресурса довољно и за наредне генерације“, истакао је Николић.

Једна од више од 300 функција шума је да чувају земљиште од ерозије и то не само од дејства воде него и ветра, као и јављања клизишта.

„На деловима територије где имамо шуме, ем је утицај падавина мањи, ем је отицање мање. Кад имате отицање, односно брзу воду и велике количине воде у једном тренутку, онда имате и процес ерозије а шуме утичу да се ти процеси умногоме смање“, поручио је Николић.

Извор: Кућа добрих вести/РТС/Политика