Кућа Добрих Вести

Login

Нема спортске базе без помоћи државе

Оцените овај чланак
(7 гласова)

9291-uvodnaБЕОГРАД - Тениски терен је једина "производна јединица" која на прави начин показује ангажовање свих људи у том спорту - младих спортиста, високих професионалаца, тренера и методологије рада, изјавила је за интернет новине "Кућа добрих вести“ дугогодишњи тениски прегалац и велики спортиста Јелена Генчић.

Генчић, која је кроз свој вишедеценијски рад у тениском спорту обављала готово све дужности, од такмичара, селектора, функционера, до врхунског педагога, каже да последњих деценију-две, у Србији ничу приватни тениски клубови као печурке после кише, али услови за рад са децом у њима су најчешће лоши. Ретко који клуб има више од три терена, а то је недовољно да се квалитетно ради.

 

Некада су клубови живели од организовања такмичења

 

"Некада су клубови живели од организације екипних и појединачних међународних и домаћих првенстава. Тада су припремани објекти, јављали су се спонзори, улагало се у инфраструктуру и припреме. Нешто је од тих такмичења увек остајало и за клубове - лоптице, мреже, рекети и други реквизити, који су увек недостајали", подсетила је Генчић.

Прослављена тенисерка, која је била вишеструки првак Југославије у тенису и великом рукомету, а у атлетици постизала одличне резултате, подсетила је да је Тениски клуб (ТК) Партизан 1980. године организовао првенство Европе за аматере, на коме је Слободан Живојиновић са 17 година постао првак Старог континента.

9295

Од тог такмичења "Партизан", али и цео тениски спорт у Србији, имао је вишеструке користи. И други клубови су организовали слична такмичења мањег ранга. Сам Живојиновић је добио много, јер је свет сазнао за њега. Данас тога, међутим, више нема, каже Генчић, која је била својевремено и потпредседник Тениског савеза Југославије (ТСЈ).

 

Некадашња методологија рада била кориснија од данашње

 

Она сматра да је некадашња методологија рада у тенису била кориснија од оне која се данас примењује.
"Ми данас не знамо ко су носиоци развојних планова и програма - да ли су то клубови, матична организација (ТАС), министарство, Олимпијски комитет, спортски савез или неко ван ових институција", рекла је Генчић у интервјуу за "Кућу добрих вести“, који ћемо објављивати у више наставака.

Други, веома важан аспект развоја тениса је - ко прави краткорочне и дугорочне планове активности за клубове и тенисере. Зато је непознаница, чак и за Јелену Генчић, на чији терет данас пада развој и стварање доброг тенисера. Да ли та одговорност припада клубовима, савезу или је стварање играча искључиво препуштено приватним школама и самофинансирању деце.

9294

"Клубови који су некада били реализатори таквих програма и ствараоци тенисера и стручне базе, такве развојне програме више не могу да обезбеде. Једноставно, нема услова за такав рад", категорична је Генчић.
Стручњак, која је у првим њиховим данима у тенису, открила њихов таленат и светске потенцијале и годинама на терену радила са Моником Селеш и Новаком Ђоковићем, али и многим другим афирмисаним тенисерима из целе бивше Југославије, међу којима су и Горан Иванишевић и Ива Мајоли, подсећа да су клубови некада добијали редовне "апанаже" од државних институција. Захваљујући тим средствима постојао је "кружни систем" реализовања програмских активности и стварања играча.

 

Клубови су имали сталну подршку државе

 

"Некада су клубови, на основу резултата, обезбеђивали стални прилив средстава и опреме из градских, републичких и савезних фондова, или Савеза за физичку културу Србије и Југославије. Од тог новца се улагало у развој играча и функионисање клубова", подсећа она.

Према речима Јелене Генчић, то је био трајан и континуирани процес функционисања клубова и развијања младих играча. Није тај систем, додуше, изнедрио једног Новака Ђоковића, Монику Селеш, Ану Ивановић или Јелену Јанковић, али јесте Миму Јаушовец, Татјану Јечменицу, Бобу Живојиновића... Или, ако се оде још дубље у историју тениског спорта на овим просторима, благодети таквог начина рада осетили су и Ика Панајотовић, Никола Пилић, Бора Јовановић, Жељко Франуловић, Никола Шпеар, Горан Прпић и многи други тениски прегаоци.

Био је то систем који је стварао широку тениску базу. Зато данас и имамо плејаду одличних тенисера - Јанка Типсаревића, Виктора Троицког, Ненада Зимоњића, Ану Ивановић, Јелену Јанковић, чији је предводник Новак Ђоковић. Ова група тенисера, међутим, ипак су нека друга прича, указује Генчић.

Оваква формула идеално је функционисала све до тренутка док на сцену није ступила група мање талентованих тенисера. Они су са својим богатим родитељима, урушули дотадашњи успешан систем функционисања и природни процес обнављања тениског потенцијала у Србији. Али, како каже Генчић, то је већ нека друга прича, која заслужује ново поглавље.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 04 октобар 2012 10:12
Александар Цвејић

Новинар Александар-Саша Цвејић рођен је 1953. године у севернобанатском селу Ђала. Основну и средњу школу похађао је у родном месту и Београду. Факултет политичких наука, на одсеку за новинарство, завршио је у Београду. Ожењен је супругом Светланом са којом има кћерку Катарину и сина Илију. Радио је у Спортској рубрици Новинске агенције Танјуг од 1978. до 2011. године. У новинарској каријери пратио је догађаје из више од 40 спортова. Извештавао са више Олимпијских игара, светских и европских шампионата у фудбалу и боксу. Пет година је обављао функцију генералног секретара Удружења спортских новинара Србије.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија