Британски Telegraph је издвојио најбоље земље за пензионере с ограниченим буџетом, мада је питање колико је то уопште упоредиво са српским пензијама.
Шпанија
На прво место ставља Шпанију, која има визу намењену пензионерима и другима са независним финансијским средствима. Непрофитна виза (NLV) захтева минимални годишњи „пасивни“ приход од 28.800 евра, плус 7.200 евра по издржаваном члану, нето након пореза. За парове, минимални потребан приход је 36.000 евра.
„Пасивни приход може бити приход од издавања, дивиденде, пензије или улагања. Можемо размотрити и друге изворе попут штедње, па чак и кредитних картица, а они се могу комбиновати ако сте пар“, појашњава Марк Мекмилан из адвокатске канцеларије Sun Lawyers у Аликантеу.
Не постоји старосна граница за ову визу. Након што постанете резидент, мораћете да почнете да плаћате порез, а Шпанија не нуди пореске олакшице за стране пензионере.
Још један притисак на буџет који пензионери треба да имају на уму јесте трошак становања. Према порталу за некретнине Fotocasa, цене некретнина порасле су за 21,1% до марта, а просечна кућа сада кошта 241.097 евра.
„Проблем са ценама резултат је хроничног недостатка станова у Шпанији и глобалног тржишта некретнина“, каже Барбара Вуд из The Property Finders.
Португал
Популаран избор за пензионере је и Португал. Виза за пензионере у тој земљи, D7, има једну од најнижих улазних граница за јужну Европу, знатно нижу од пуне државне пензије.
Минимални захтев за приход је 920 евра месечно за главног подносиоца захтева, плус половина тог износа за супружника (460 евра месечно), односно 1.380 евра по пару. Не постоји старосна граница за подносиоце захтева. Пензионери могу удобно живети са 1.350 до 1.550 евра месечно, према консултанту за пресељење Global Citizen Solutions (GCS).
Годишњи порези на имовину у Португалу су такође ниски, а пензионери могу приступити државној здравственој заштити путем S1. Више нема пореских олакшица на приходе од пензије, због промена португалског програма за особе које нису стални становници из 2024, па пензионери морају плаћати стандардне прогресивне стопе пореза на доходак које су више него у Уједињеном Краљевству.
Кипар
„Кипар је забележио велики пораст интересовања из Велике Британије јер је програм привременог боравка једноставан за коришћење, а услов прихода врло достижан“, каже за Telegraph Сара Хордл из агенције за некретнине Island Home Cyprus.
Ова виза – названа „ружичасти листић“ – обнавља се сваких пет година. Није неопходно купити некретнину, иако се њена вредност може рачунати као део ваших финансијских средстава.
Пензионери морају доказати приход од 24.000 евра годишње из иностранства или 28.500 евра за пар, што је нешто мање од годишње државне пензије. Исељеници такође морају доказати да имају 12.500 евра на кипарском банковном рачуну за покривање заједничких животних трошкова.
Они старији од старосне границе за државну пензију могу уштедети на скупом осигурању приступом кипарском општем здравственом систему путем S1. За оне са дубљим џепом постоји убрзани поступак за добијање боравка који захтева улагање од најмање 300.000 евра у новоизграђену некретнину плус ПДВ и доказивање годишњег прихода од најмање 50.000 евра.
Пензионери имају две могућности за опорезивање прихода. Могу користити фиксну пореску стопу од 5% изнад неопорезивог износа од 5.000 евра или се одлучити за стандардне кипарске прогресивне стопе. Са пореским ослобођењем до 22.000 евра, пензионери вероватно не би плаћали порез на своју државну пензију од 14.498 евра.
Француска
Чак и након Брегзита, више од 8.000 Британаца прошле године поднело је захтев за прву дозволу боравка у Француској. За визу VLS-TS Visiteur – очигледну опцију за пензионере – потребно је показати заједнички бруто годишњи приход од 30.000 евра или 22.000 евра за самца, што је нешто више од пуне државне пензије за пар.
Да ли ће пензионери бити у бољем положају зависи од нијанси. Уместо индивидуалних олакшица и пореских разреда, Француска користи систем заснован на породичном коефицијенту (домаћинству), што може резултирати нижим укупним пореским оптерећењем за многе пензионере у поређењу са Великом Британијом.
Француски хибридни систем значи да држава покрива око 70% већине трошкова здравствене заштите, али 100% за теже болести попут рака. Појединци често узимају допунско осигурање (mutuelle) за разлику. То кошта око 65 евра месечно по особи старости од 60 до 65 година.
Балкан
Финансијски прагови су генерално приступачнији у источној Европи и на Балкану, где су трошкови живота нижи.
Бугарска виза за дугорочни боравак типа D захтева од пензионера годишњи приход који је 50 пута већи од месечне националне плате у земљи од 620 евра – око 31.000 евра. Такође ће морати да доставе доказ о приватном здравственом осигурању са минималним покрићем од 30.000 евра.
Хрватска има једногодишњу привремену дозволу боравка са одређеним минималним приходом. Мора се обнављати сваке године до пет година. Одељење за имиграцију очекује доказ о стабилном пасивном приходу, попут пензија, улагања или прихода од издавања, довољног за покривање трошкова живота. То износи од 1.200 до 2.000 евра месечно ван већих туристичких градова.
Албанија добија на популарности, али је знатно мање етаблирана дестинација за пензионере.
Малта, Андора, Грчка и Италија
Остале европске земље, укључујући Малту и Андору, популарне су због својих порески повољних режима, али имају веће трошкове уласка.
Грчка виза за финансијски независне особе (FIP) захтева пасивни приход из иностранства од најмање 3.500 евра месечно по особи, плус уштеђевину. Иако је овај почетни праг виши од других, фиксна пореска стопа од 7% доступна пензионерима током 15 година чини је популарном опцијом.
Италијанска виза за изборни боравак (ERV) захтева пасивни приход од најмање 31.000 евра годишње за појединца или 38.000 евра за пар. Постоји и режим фиксног пореза од 7% током 10 година, на све приходе који не потичу из Италије, али исељеници морају живети у месту са мање од 30.000 становника у одговарајућим јужним или централним регионима, преноси N1info.hr.
Извор: Британски Телеграф

Иако дестинације попут Тајланда, Камбоџе или Панаме могу понудити најниже почетне услове за пензионе визе, европске земље су најреалније и најпожељније за пресељење у позним годинама.
